Osamdesettrogodišnji Subotičanin Lajoš Rihter nosi epitet prodavca sa najdužim stažom na Mlečnoj pijaci, gde svoju robu prodaje već pune 43 godine.
Za pijačnu tezgu stao je gotovo istog trena kada je i prohodao. Uz majku se učio zanatu, donosio robu na taličkama, nešto kasnije i konjem, a danas je prodavac sa najdužim stažom na Mlečnoj pijaci. Iako lošijeg zdrastvenog stanja, od prodaje povrća koje uzgaja na svom salašu ili preprodaje - ne odustaje, pa čak ni u devetoj deceniji života.
Taj staž bi bio i mnogo duži da se računa vreme koje je pored majke proveo na tezgi.
Premda je Lajoš već 20 godina u penziji, kako kaže - poljoprivrednoj, koju je sam sebi uplaćivao, od ovog posla nema nameru da odustane. Uredno će ređati zeleniše na svoje tri tezge, sve dok ga razum i telo budu služili.
Uprkos svim izazovima trgovačkog zanata i lošijeg zdravstvenog stanja, Lajoš planira da se time bavi do stote.
"Ja hoću da radim dok me zdravlje služi, dok ne padnem. Bez obzira da li ima para ili ne, ja sam tu među ljudima, ne znam dokle, imam šansu do sto godina", kaže Lajoš.
Kroz njegove vremešne ruke, za više od četiri decenije prošlo je toliko robe, da one sada mere precizno koliko i kantar. Ne koristi ni digitron. Oni su tu samo da opovrgnu povremenu sumnjičavost onih koji po prvi put zastanu da sa njegove tezge nešto pazare.
Na pijaci je i leti i zimi, dolazi među prvima, a odlazi poslednji.
"Ustajem ujutru u četiri, pola pet, ovde stignem do pet, pola šest. Polako pakujem do poslepodne. Treba voleti, nema da ne voliš, onda bolje da ne dođeš", ističe ovaj vredni deka za koga je jedina filozofija raditi ono što voliš.
Kaže da sa ljudima treba znati, a najvažnije je biti pošten i dodaje da se kupac uvek pre vraća zbog lepe reči, nego zbog "dobre robe".