Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, Marko Miljković Mare i još 20 pripadnika njihove kriminalne grupe, uhapšeni su 4. februara zbog više iznuda, otmica, brutalnih ubistava i drugih krivičnih dela, a njihova brutalnost i surovost stručnjake je podsetila na "način rada" meksičkih kartela.
Kako kažu sagovornici Kurira, postoje velike sličnosti između Belivukovog klana i njihovih južnoameričkih kolega. Namamljivanje žrtava, kidnapovanja, mučenja, odsecanje glava, jezika, ruku i nogu, a potom uništavanje tela potapanjem u kislelinu, svojstveni su kriminalcima iz Meksika.
- Na našim prostorima ovakav vid ubistava je nepoznat. Kriminalci sa Balkana i Evrope uopšte, odlučuju se za sačekuše, likvidacije i podmetanje bombe pod automobil, a ne za kasapljenje žrtava. Ovo je jedna novina u našem podzemlju. Seći glave i polivati leševe kiselinom delo je monstruma i psihopate - kaže za Kurir Dobrivoje Radovanović, kriminolog i klinički psiholog.
Govoreći o ovoj kriminalnoj grupi Radovanović kaže da su njeni članovi ili duševno bolesni ili imaju psihopatsku struktruru ličnosti i uživaju u ovim užasima.
- Takođe, na taj način su hteli i da sakriju tragove zločina, jer ako se telo ne nađe smatra se da se zločin telo nije ni dogodio. Ali, to ne može svako, to rade osobe kojima sve to pričinjava zadovoljstvo, imaju tešku strukturu ličnosti - objašnjava Radovanović.
Boža Spasić, biši operativac DB smatra da se Belivukova ekipa najpre ugledala na italijansku mafiju, ali da su vremenom počeli da se ugledaju na meksičke kartele.
- Kako je rastao kriminalni apetit Belivukove vojske, tako je ona postajala sve surovija, ugledajući se na latinoameričke bande. U meksičkim kartleima žrtvama su mačetom sekli glave, kasapili ih na komadiće, a potom kiselinom uništavali tela. To je njima svojstveno i gotovo niko drugi ne koristi taj recept, koji je izgleda preuzela Belivukova ekipa - kaže Spasić i dodaje da korišćene kiseline prilikom uklanjanja leševa i sakaćenje žrtava nije jedina sličnost između Meksikanaca i Belivukovog klana.
- Članovi meksičkih kartela, žrtve su zakopavali na hacijendama, a Belivuk i Mare su i to prepisali i iznajmljivali su vikendice po zabačenim delovima Srbije, okružene šumama i njivama, i tu su uništavali tela. Takođe, karteli imaju bazu, u kojoj postoji 10 do 50 ljudi, spremnih da u svakom trenutku krenu u akciju, a tako je bilo i sa Belivukovom ekipom, sa bazon na stadionu Partizana - završavava Spasić.
Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, kaže da je ubijanje žrtava na ovakav način jasna poruka protivnicima. - Ukoliko se žrtva likvidira to je ubistvo, a ukoliko žrtvu unakazite do neprepoznatljivosti i iskomadate kao životinju, šaljete poruku njegovoj ekipi na šta ste sve spremni. Brutalnost slanja slike nakon zločina je neverovatna, a poruka jasna - nema mesta za druge ekipe, sve pripada njima - ističe Trifunović.
(Ekipa Kurira / Foto: Kurir TV, Beta)