Bračni par Latgens, Dejv i Sendi, vlasnici „Šejkijeve picerije”, koji su sedeli sa svojim prijateljem Denom Eriksonom, zaposlenim u Odboru za planiranje upotrebe zemljišta okruga Vasko, u gradu Dalas, savezna država Oregon, i delili veliku picu posle nedeljne službe u Crkvi Svete Marije, nisu ni slutili da će im se nedeljni ručak pretvoriti u pakao, i da će to biti početak masovnog trovanja iza koga se krio pakleni plan jedne sekte da zavlada gradom.
Ručak je prošao u veselom raspoloženju. Dok je Latgens sedeo za kasom i brojao dnevni pazar, osetio je blage grčeve u stomaku. Nešto kasnije i mučninu. Do predvečerja bolovi u stomaku bili su toliko jaki da je Dejv jedva stigao od spavaće sobe do kupatila. Od drhtavice, jakog proliva i povraćanja dehidrirao je. On je prebačen u lokalnu bolnicu. Simptom – stomačni problemi. Dva dana kasnije razboleli su se njegova žena Sendi i prijatelj Den Erikson, a onda još 28 osoba koje su te nedelje jele u njihovom restoranu. Svi su imali identične simptome. Razboleli su se čak i radnici u piceriji, a sirotog Dejva, pošto se opravio, zasuli su ga tužbama zbog trovanja hranom.
Dve nedelje kasnije, Zdravstvena uprava okruga Vasko primila je poziv muškarca da je dobio gastroentritis u jednom od restorana. U narednih deset dana stigle su prijave da je 20 osoba obolelo jedući u dva potpuno različita restorana. Medicinski patolog analizom stolice jednog od pacijenata otkrio je salmonelu. Iako se ova klica često može naći u pokvarenoj hrani, naučnici Državne zdravstvene uprave Oregon otkrili su da bakterija salmonele nije obična, nego da je reč o čudnoj vrsti koja je nastala veštačkim putem i koja je veoma otporna na postojeće antibiotike. Međutim, Karli Čembrlen, medicinskoj sestri koja je radila u laboratoriji i susrela se sa čak 16 vrsta te bakterije, nešto je bilo čudno. Ona je detaljnom analizom ustanovila da su građani Dalasa bili zapravo žrtve biološkog napada.
Naime, bakterija koja ih je napala imala je oblik štapića, a kad uđe u telo žrtve, počinje njeno munjevito razmnožavanje oštećujući tkiva i savladavajući druge bakterije. Glavno oružje bakterije bile su lepljive dlačice koje su se hvatale za zidove creva. Stomačni bolovi počinjali su između 12 sati i 24 časa od momenta infekcije. Dok je ona završavala izveštaj, usledio je drugi talas epidemije trovanja u okrugu Vasko. Ovaj put javljali su se ljudi koji su se zarazili u 10 različitih restorana. Inače, sam grad nalazio se na međudržavnom putu 84, koji je koristio veliki broj putnika i kamiondžija. Prvi put lokalna bolnica je u svojoj istoriji za dva dana popunila svih 125 kreveta. Pacijenti su čak ležali po hodnicima, lekari su imali teškoće s prijemom. Do početka oktobra javila se 751 zaražena osoba, i kod svih pronađena je mutirana bakterija salmonele. Bilo je pravo čudo što niko nije preminuo, samo se jedna trudnica prevremeno porodila.
Dok je trajao drugi talas epidemije, pomoć je zatražena od Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti u Atlanti, koji su poslali svoje istražitelje na teren. Sestra Čembrlen utvrdila je i predočila istražiteljima da je 90 odsto zaraženih u restoranima jelo razne salate. Vlasnicima je preporučeno da preventivno s menija povuku salate i prelive. Istražitelji su uz pomoć lokalnog osoblja razgovarali sa 325 radnika restorana, od kojih se oko 100 razbolelo, ispitane su sve legalne i ilegalne mlekare, mesare, čak i izvori vode na farmama. I sve je bilo čisto. Ostalo je nejasno kako je onda mutirana salmonela dospela u salate i prelive.
Jedan čovek u Dalasu posumnjao je ko stoji iza trovanja. Bio je to Vilijam Hals, starešina tročlanog okružnog odbora, koji je odlučivao o spornim upotrebama gradskog zemljišta. On je smatrao da su krivci sekta Radžništi, a to je verovanje zasnovao na tvrdnji da su se on i još jedan odbornik na identičan način otrovali 1983, kada su posetili Radžnište. On je tvrdio da je susret sa Ma Anand Šilom, zastupnicom lokalne zajednice, bio veoma neprijatan. Tokom razgovora s njom pili su vodu iz papirnih čaša. Posle sastanka obojici je pozlilo. Hals je smatrao da mu je nešto u vodu sipano, ali dokaze nije imao pa prijavu i nije podnosio. Kada je svoju priču podelio s Karlom Čembrlen, koja je posetila ranč lokalne zajednice gde je viđena laboratorija bolje opremljena od bolničke, neke kockice su počele da se slažu, ali dokaza i dalje nije bilo.
Januara 1985. stigao je izveštaj o zarazi salmonelom. Istražitelji su utvrdili da su krivci radnici u restoranima, koji su kršili sanitarna pravila. Epidemiolozi su tvrdili da nema dokaza da je trovanje namerno izazvano iako je bakterija bila mutirana. Izveštaj je razbesneo sve stanovnike Dalasa, koji su već tada kao glavne krivce za trovanje videli pripadnike sekte koji su živeli s njima, međutim, nedostajala je tzv. osnovana sumnja za početak istrage. A onda je usledio obrt.
Godinu dana posle masovnog trovanja, meštani Dalasa saznali su da su ih zapravo otrovali pripadnici sekte Radžništi. Guru Bagavan Širija sazvao je lokalne medije i optužio svoju najbližu saradnicu i neformalnu liderku kulta Ma Anand Šilu, koja je dva dana ranije pobegla u Evropu, da je namerno izazvala trovanje stanovništva Dalasa, da je ostavila 55 miliona dolara duga, da stoji iza trovanja svog lekara, zubara i okružnog tužioca susednog okruga Džeferson, kao i da je u tajnoj laboratoriji na miševima ispitivala otrove. Razlog – uticaj i vladanje nad članovima kulta. Guru je od lokalnih vlasti zatražio istragu.
Policiji nije mnogo trebalo da pokupi nalog za pretres i upadne na ranč. U celu priču upleo se i FBI. Međutim, problem je nastao na početku jer su za svaki pretres prostorije morali da traže dozvolu gurua. Ceo pretres došao je na ivicu skandala kada se saznalo da su pripadnici sekte prisluškivali policijski improvizovani štab, a par članova sekte uhvaćeno je u uništavanju dokaza. Policija je tada saznala i za povod masovnog trovanja stanovništva Dalasa.
Naime, 1981. sledbenici gurua Bagavana Širije za šest miliona dolara kupili su zabačeni ranč u okrugu Vasko površine 26.000 hektara. Ranč se nalazio na dva sata vožnje od Dalasa. Tamo su sledbenici sekte planirali da podignu Budino polje, da se bave poljoprivredom i da slave veru svog prosvetljenog gospodara – ljubavlju, lepotom i seksom. Upravo zbog seksa sekta je privukla veliki broj bogatih ljudi koji su svu svoju ušteđevinu, pa i nekretnine, prepisivali toj organizaciji, čime je ta zajednica postala veoma bogata. Nicale su optužnice da se sekta bavi prostitucijom i trgovinom drogom, ali je kult sve to negirao, a proćelavi bradati guru se samo smeškao. Njegovi sledbenici radili su svaki dan po 14 sati i pevali. Za tri godine podigli su ceo jedan manji grad na ranču, pa čak i hotel, kockarnicu, diskoteku, branu i veštačko jezero. Tu je živela zajednica od 4.000 članova. Do sukoba s lokalnom zajednicom došlo je kad su nagovestili da će se proširiti.
Deo pripadnika sekte preselio se u susedni grad Antiluop, koji je brojao 75 stanovnika. Kad su bili lokalni izbori, osvojili su kontrolu gradskog odbora i odmah preuzeli vlast. Krenuli su da preuzmu i lokalnu školu, a lokalni kulturni objekat pretvorili su u tržni centar s vegetarijanskom hranom. Stanovnici su odgovorili revoltom. Šok je usledio kad su oformili i sopstvenu policijsku jedinicu, koja je presretala lokalno stanovništvo i maltretirala ih dok su se kretali lokalnim putevima. Zaprepašćenje je usledilo kad je sekta pozvala 3.000 beskućnika iz Njujorka da se nasele kod njih. Neke su odmah registrovali kao glasače. Starosedeoci su bili u strahu, posebno kada je lokalni odbor preplavljen raznim peticijama i tužbama. Razlog – proširenje postojećeg zemljišta i spajanje grada na ranču s lokalnim mestima.
FBI je, kako je istraga odmicala, otkrio jezive planove da se dođe do zemljišta. Otkrivena je lista od 11 osoba koje moraju biti likvidirane, a otkriveni su i transkripti prisluškivanih razgovora članova sekte i gostiju u njihovom hotelu. Epidemiolozi su pronašli da je sekta čak eksperimentisala s raznim hemikalijama i bakterijama i da je šef bila Amerikanka Ma Anand Pandža, po obrazovanju medicinska sestra, inače bliska Šilina saradnica, čije je pravo ime Dajen Onang, a koju su zvali i Big Mama i koja je bila opsednuta klicama, otrovima i zarazama. Kolo se rasplelo kad je Dejvid Nep, poznat i kao Krišna Deva, gradonačelnik Rndžišpurana, postao svedok-saradnik. Pred tužiocima je ispričao da je Pandža beskućnicima koji su dovedeni da pomognu sipala drogu u čaj, te da je nabavljala velike količine lekova i ogromne količine klica za istraživanje. Među nabavljenim klicama bila je i salmonela. Otkriveno je i da je Pandža bila fascinirana HIV-om i da je više puta pokušala da ga stvori i iskoristi u ratu s protivnicima sekte. Stručnjaci su verovali da njeno znanje nije bilo na nivou da uzgaji taj virus, ali je nekoliko članova sekte govorilo da je ona uzela krv beskućnika koji je bio pozitivan na HIV, a čija je sudbina ostala nepoznata.
FBI je zaključio da je plan sekte bilo trovanje stanovništva kako bi se ostvarila kontrola nad okrugom pred same izbore te da bi 4.000 članova porazilo 20.000 meštana. Šila je na jednom sastanku čak izjavila da starosedeoce treba učiniti bolesnima kako ne bi glasali. Pronađene su i knjige o trovanju i otrovima, a pominjani su i eksperimenti s hepatitisom, ali je posle niza ideja izabrana veštački uzgojena salmonela u dve laboratorije. Plan sekte je propao kad je lokalno stanovništvo uspelo u zamisli da svi novopridošli stanovnici budu ispitani u sedištu Nacionalne garde. Osetivši da su u opasnosti, lokalci su izašli masovno na glasanje i ubedljivo porazili sektu.
Oktobra 1985. federalni tužilac je dobio informaciju da je guru Bagavan pobegao. Dok su njegovi advokati pregovarali o uslovima predaje, guru je uhapšen posle sletanja avionom na aerodrom u mestu Šarlot. Odbegla Šiva i njena saradnica Big Mama takođe su uhapšene u Zapadnoj Nemačkoj i kasnije izručene SAD. Državne vlasti su ekspresno izdale optužnice pošto nije bilo antiterorističkih zakona. Obe su po izručenju izjavile da nisu krive, ali su osuđene na po 20 godina zatvora i kaznu od 400.000 dolara odštete okrugu Vasko. Veštim pogađanjem obe su odslužile samo četiri godine robije i opet pobegle u Evropu, gde im se izgubio svaki trag.
Bagavan je dobio deset godina zatvora, posle čega je zauvek napustio SAD.
Kurir.rs/Andrej Mlakar