Šta bi mogla da znači današnja pobeda Novaku Đokoviću, šta bi mogla da budu pitanja kojima će se baviti svet tenisa posle 12. februara 2021?
Bez obzira na sve što smo znali i saznavali o održavanju Australijen Opena 2021 u Melburnu i jedinstvenim uslovima u kojima su organizatori, igrači i publika trebali da daju svoj doprinos u funkcionisanju ovog specifičnog teniskog ekosistema – toliko iznenađenja u žrebu svih takmičenja i promena u protokolu turnira se odigralo da sa pravom možemo da se pitamo – ljudi, je li to moguće?
Ispali su Monfis, Bautista Agut, Švarcman, Ćorič, Vavrinka, Siner, Šapovalov, Karenjo Busta, Kenin, Kerber, Kvitova, Azarenka, Venus Vilijams, Sakari, Martić, Andreesku, Vang, Žang pre trećeg kola ili u njemu – i to su bili „samo“ veliki favoriti. Šta je sa brojnim drugim manje poznatim favoritima u mečevima sa manjim interesovanjem javnosti – i koliko je, što je još važnije – heroja dana koji su ova mala i ili velika sportska čuda načinili na terenima Melburn Parka? Predviđalo se i predosećalo da će, zbog oštrih uslova „karantina dobrodošlice“ ovogodišnji turnir obilovati iznenađenjima i šokovima zbog nedovoljno ostvarene forme njegovih učesnika i uticaja koji ovakav „poseban tretman“ može da ima na njihovu mentalnu snagu i voljni momenat – ali ne baš ovoliko, i pogotovo ne toliko rano. Naravno, pitanje na početku svakog dana je – šta je sledeće i ko je sledeći, jer je – po rečima Dušana Lajovića – retko koji igrač potpuno zdrav, a malo je onih kod kojih to nije vidljivo – barem po medicinskim trakama koje opasuju njihova tela?
Australijski zdravstveni bilten Novaka Đokovića je, zapravo, bio jedan od boljih; prolazni žulj u Adelejdu bio je sve što je moglo da zabrine njegove poklonike, ali je bio saniran pre početka centralnog turnira. Za razliku od njega, Nadalu je skoro falio štap da bi se kretao; otkazao je sve mečeve ATP Kupa, vidno se mućio da odgovori na izazove našeg Lasla Đerea već u prvom kolu – i ne propušta priliku da pred svetskom javnošću kaže da je problem sa leđima još daleko od rešenog. Fizioterapeuti dugo nisu bili ovako često uposleni na „srećnom Slemu“ kao ove godine – na terenu i van njega, a ponavljala se i priča da je skupljačima loptica i posetiocima bivalo loše – jer mnogi od njih zapravo dugo nisu ni boravili na otvorenom tokom neverovatnih 111 i više dana tvrdog „lokdauna“ u Viktoriji. Uprkos svemu tome, turnir je tekao i dalje, organizatori su bili hvaljeni što su uspeli da izvedu da se publika vrati na teniske stadione i terene, kadrovi sa tribina i terena su bivali zabavni i budili nadu da će svetski tenis ponovo krenuti putem normalizacije.
A onda je nastupio 12. februar.
Pisca ovih redova je u 03:15 AM po našem vremenu sačekala na telefonu poruka prijatelja iz Melburna, u kojoj je stajalo: „Ponovo totalno zaključavanje u Viktoriji, 5 dana!“ a istovremeno i email od Tenis Australije, u kome se navodi da je vlada savezne države Viktorija odlučila da – zbog evidentiranih 5 slučajeva novog soja virusa korona – od 11:59 PM dana 12.februara uvodi potpuni petodnevni karantin, sa četiri izuzetka u pogledu kratkoročnog i ograničenog kretanja. To bi, u smislu važnosti za Australijen Open, značilo da će se - od tog časa pa sve do isteka narednih 120 sati - program takmičenja u Melburn Parku odvijati bez prisustva publike – uz, naravno, povraćaj para za karte svim onima koji su nabavkom istih već planirali da provedu nezaboravne momente u društvu najvećih teniskih asova današnjice. Time bi Australijen Open ostao bez publike bukvalno sve do četvrtfinala u skoro svim svojim takmičarskim kategorijama – što predstavlja veoma veliki i neprijatan korak unazad i kompletno menja ambijent i sadržaj prvog Grend Slema sezone usred njegovog trajanja.
Kako je odavno svima jasno da ne postoji šansa da se takve odluke u međuvremenu promene, pažnja se vratila na to da se barem ovaj dan do famoznih 11:59 PM maksimalno iskoristi i u njemu uživa, svako na svoj način. U tom duhu i ambijentu solidno popunjene Rod Lejver Arene je počeo meč dana između osmostrukog osvajača trofeja Normana Bruksa Novaka Đokovića i izazivača iz SAD Tejlora Frica – koji mu u dosadašnja 2 međusobna meča nije uzeo ni set. Na prvi pogled – veoma izgledna, skoro rutinska pobeda Đokovića, uz moguće male padove u igri i gem-dva više za protivnika od realno zasluženog. U prvom i drugom setu se ta prognoza potvrđuje – uprkos činjenici da prvi odlazi u taj-brejk, a da drugi Novak dobija uz samo jedan brejk na protivnikov servis. Parirao je Fric sasvim solidno Novaku, bilo je tu lepih vinera i lucidnih poteza mladog amerikanca – taman toliko da raspali maštu već razgaljene njemu naklonjene publike (znate na šta se misli ako se setite šta se sinoć desilo Nadalu krajem drugog seta) i otvori pravi mali audio rat pokliča i povika sa skoro podjednako brojnim i osokoljenim Novakovim obožavaocima. Svetski tenis u doba korone je, dakle, za nekoliko nedelja prešao iz kamerne atmosfere u fudbalsku iz derbija ljutih gradskih rivala – i na licima igrača se mogla očitati sva bise zarnost tih momenata. Do nedavno je ceo teniski svet čeznuo za tim da se publika vrati, a sada se ona ponaša toliko razulareno tokom meča da bi igrači radije da ih ponovo nema. Što se Rod Lejver Arene tiče – bahaćenje, banalnost i nekultura pojedinaca iz publike u ovom meču je među najgorima koje su viđene u poslednjih 10 godina, empirijski potvrđeno. No, sve dok Novak vodi sa 2:0 – sve je podnošljivo.
A onda se dešava TAJ treći set.
Pri rezultatu 2:1 za Frica, Đoković neugodno i iznenadno proklizava na masnoj farbi natpisa „Melbourne“ prilikom istrčavanja u jednoj od brojnih razmena. Iako je Novak tokom karijere imao barem 100 gorih padova, posle ovog se odmah videlo da povreda i bol nisu nimalo naivni. Novak uzima medicinski tajm – aut van terena, fizioterapeut ga posećuje nekoliko puta u pauzi između gemova, trlja se spoljni abdomenalni mišić sa desne strane – a u igri se jasno vidi da Novak ne može normalno da koristi tu stranu svog tela, da ostvari pun zamah, da se istegne nagore za servis ili u stranu za forhend, blok ili čop udarce. Fric dobija sve preostale gemove u tom setu, i u vazduhu lebdi bojazan da bi ovo mogao biti početak dramatičnih zbivanja u teniskom epicentru sveta. Meč do tada traje 142 minuta, i na početku četvrtog seta u tim okolnostima svima koji ga prate odjedanput postaje jasno da bi on mogao da potraje i duže od restriktivih 11:59 PM – ako Fric bude iskoristio iznenadnu povoljnost Novakovog ograničenog kretanja i odveo meč u peti set. Već u drugom Novakovom servis – gemu, ta mogućnost se čini sasvim izglednom, jer Amerikanac dolazi do brejka na Novakov servis – koji uspeva da drži do kraja seta za potpuno rezultatsko poravnanje – 2:2. No, pre toga, na 3:2 u gemovima za Frica – primenjuje se slovo zakona, i tačno u 11:30 PM krece ispražnjivanje tribina Rod Lejver Arene – uz bučno negodovanje publike, jedne od najbučnijih javnih izliva gneva zbog ovakvih mera od početka kovid krize, koji – najverovatnije i zbog činjenice da se odigravao pred očima kompletne svetske javnosti uživo – nije bio sankcionisan od strane policije. Nažalost, australijska policija je itekako umela da zauzme aktivnu ulogu u zbivanjima u Melburn Parku – na primer, 2008. godine je posula suzavcem Australijsko-Grčke navijače na tribinama usred meča Ekonomidis – Gonzales i „odvodila u aps“ one koji su – eto – samo glasno navijali za Grčkog igrača, i to isključivo posle završenih poena. O pričama kako su hapsili ljude u svojim stanovima koji su svoj protest strogim karantinskim merama izražavali na društvenim mrežama – verovatno ste takođe čuli. Kako će se na sve ovo gledati jednog dana – drugo je pitanje, ali je činjenica da je Rod Lejver Arena, posle 10 minuta, bila sablasno prazna – i da su igrači mogli da se vrate na teren posle ovog jedinstvenog državno - sudijskog „tajm-auta“ u istoriji sporta.
Drugi set u nizu – odnosno četvrti u meču – pripada Fricu, ali se primećuje pozitivna promena u Novakovom kretanju. Magični napitak koji mu je smućkao fizioterapeut Ulises Badio je, po svemu sudeći, bio barem na nivou Asteriksovog – i Novak počinje peti set u prepoznatljivom maniru sa početka meča. Iako je prvi gem nešto neizvesniji (trajao oko 4 i po minuta), Novak ga uzima, a u svom narednom gemu pokazuje da je skoro potpuno povratio agilnost i mogučnost raspolaganja svojim telom i udarcima, fantastično diže nivo servisa (gde servira drugi servis skoro jednako kao i prvi) – i osvaja ga za 51 sekundu. Fric izjednačava na 2:2, Novak ponovo uzima svoj servis gem za standardnih minut i četrdeset sekundi – a onda pravi dva uzastopna brejka na Fricov servis i u najkraćem setu od početka meča (28 minuta) ostvaruje konačni trijumf. Posle svega doživljenog – osvojiti odlučujući gem za samo 28 minuta govori o tome kakav šampion i misaona imenica za borbenost je naš as. „To što je Novak uradio većeras – a naročito kako me je dobio u taj-brejku prvog seta – je potpuno impresivno. Znate, takvi ljudi se rađaju kao posebni – i večeras sam shvatio koliko još moram da radim da bih bio bolji igrač!“ sa retko viđenom iskrenošću je o svojim utiscima iz meča pričao Fric, zahvalan da je, uprkos porazu, imao ovakvo životno iskustvo.
Nažalost, sve što je Novak rekao – nije zvučalo dobro. Kidanje mišića je skoro nemoguće iskontrolisati tokom turnira, a naročito kada se desi u sred takmičenja. Dva dana je maksimum koje bi pre finala Novak mogao da ima kako bi njegov tim radio na privremenoj sanaciji povrede između svih narednih mečeva. Raonić, Zverev, Tim i Nadal su rivali protiv kojih nikada nije bilo lako pobeđivati – i u punom zdravlju, u u top formi – a upravo oni će ga najverovatnije čekati na putu do deveog trofeja Australijen Opena. Činjenica da se naš as svetskim medijima obratio samo putem pisane i snimljene audio izjave – umesto na konferenciji za medije – takođe svedoči o ozbiljnosti situacije i važnosti da se od sada izbegnu sve moguće distrakcije i svaki sekund posveti oporavku pred meč sa Raonićem. Šta god bilo, sutra neće trenirati, i stanje će biti aktivno i redovno praćeno bukvalno do poslednjeg momenta kada će se odlučivati hoće li i kako uopšte trenirati pred meč – i da li će uopšte izaći na teren protiv Kanađanina u nedelju. Zabrinjavajuće, i svakako veoma tužno.
U ovakvim okolnostima, često nevolja ide na nevolju, muka na muku, bol na bol. Čulo se od Melburna do Merošine kako je Novak pobednički više puta uzviknuo „Tako je, bre!“ posle poslednjeg odigranog poena večeras. Grmelo je to i odzvanjalo praznom Rod Lejver Arenom, prelepim sportskim zdanjem koje u sećanju svih ljubitelja tenisa širom sveta više nikada neće izgledati isto – kao neki oskrnavljeni hram životne sreće, ljudske kreativnosti i stvaralaštva. Da li su organizatori ovakvog Australijen Opena mogli da predvide ili empatično prepoznaju ovakve posledice nepoželjnih ali skoro neizbežnih reakcija vlasti na još uvek aktivni proces širenja virusa među stanovništvom, da li su bili svesni traumatičnih posledica ovakvih zbivanja koje će se od sada svesno ili podsvesno vezivati za ovaj inače briljantno organizovani događaj, hoće li i najbolji mogući scenario završetka ovog takmičenja u preostalim danima posle isteka totalnog petodnevnog karantina i još deset sjajnih narednih Australijen Opena popraviti utisak i iz sećanja izbrisati prizore iz 2021.? Teško je to reći iz ove perspektive, ali nije teško doživeti Novakove povike u praznom amfiteatru teniske igre kao svojevrstan i autentičan izraz bunta, akumuliranog gneva, frustracije i protesta protiv svega lošeg što ovu plemenitu igru i toliko puno toga lepog što kratak ljudski vek čini posebnim prati i nastoji da obezvredi već toliko dugo.
Možda će i po završetku ovog turnira biti proklamovano da je on predstavljao važno dostignuće u nastojanju da se tenis i njegova uloga u sferi zdravlja, sporta i društvenih vrednosti održi kroz ova teška vremena – i teško bi bilo sporiti da bi takav zaključak bio legitiman. Nadajmo se da će postojati dovoljno duhovne širine, tolerancije i razumevanja da sve što bi moglo da se definiše kao uspeh ili doživljaj istog u sećanju svih nas i istoriji ne ostane zabeleženo kao Pirova pobeda – nešto što je samo sada imalo upotrebnu i manifestacionu vrednost, a čije posledice mogu biti mnogo štetnije u dugoročnoj perspektivi.
A za sve poklonike najboljeg tenisera sveta – možda i još važnije – da ovaj neverovatan trijumf umeća, upornosti i volje nad Fricom takođe ne bude Pirova pobeda, ona koja je podrazumevala preveliku cenu i skrenula ga sa puta osvajanja devete i osamnaeste Grend slem titule u Melburnu, mestu gde je ispisao najsvetlije stranice teniske istorije i svog impozantnog legata.
Nadajmo se dobrim vestima iz Australije od sada pa do poslednjeg odigranog poena 21 februara ove i ovakve 2021. godine.
Kurir sport / Vuk Brajović