I pored obimnih špekulacija i neizvesnosti u pogledu zdravlja i daljih nastupa Novaka Đokovića na ovogodišnjem Australijen Openu – pred osmi međusobni meč prvog igrača ATP liste i nekadašnjeg trećeg, Aleksandra Zvereva u četvrtom kolu, sublimacija predviđanja ishoda ovog meča glasila bi – Đoković bi ovaj meč mogao da izgubi jedino ako bude sam sebi najveći protivnik.
“Da nije u pitanju Grend slem – budite sigurni – povukao bih se sa turnira!” izjavio je pred prestavnicima medija Đoković posle pobede nad Raonićem posle dramatične i neizvesne “radio tišine” koja je usledila posle povredom iskomplikovane pobede protiv Tejlora Frica.
Upravo iz te izjave je moguće zaključiti sa kakvom posvećenošću će Srbin – koji ove sezone ima 6 pobeda I nijedan poraz – ući u svaki sledeći meč na “srećnom slemu” i ostalih tri svih narednih sezona koje bude igrao. Jedini dosadašnji meč na jednom od ovih najvažnijih turnira, Rolan Garos 2019., Đoković je dobio bez izgubljenog seta.
Novak se protiv Saše nalazi u nizu od 4 pobede, gde su Nemčeve usledile posle najtežeg perioda u njegovoj karijeri (Rim 2017.) odnosno na završnom Mastersu 2018. u Londonu – kada je Novak bio iscrpljen posle čudesne sezone u kojoj je sa 18. mesta došao na prvo. Od ta 4 meča – 3 su bila na tvrdoj podlozi, a najsvežija pobeda upravo u Rod Lejver Areni, na ATP Kupu pre 2 nedelje – što znači da je istorijat uspešnosti Đokovićevih nastupa protiv Zvereva na ovoj podlozi izrazito naklonjen našem igraču.
To naročito i ne čudi, jer Novak ima fantastični karijerni skor od 294 pobede I samo 37 poraza na tvrdoj podlozi. Zverev ove sezone ima skor od 5 pobeda I 2 poraza, ali mu se mora priznati da je do sada na Australijen Openu bio nešto efikasniji od Novaka – izgubivši samo jedan set naspram Novakovih četiri. No, u ovoj fazi turnira, taj dodatni napor u tim proporcijama nema neki izrazito negativan efekat – tako da ta činjenica što je naš as odigrao 27 gemova više ne bi trebala previse da zabrinjava.
U ostalim parametrima do sada prikazane igre u Melburn Parku, Đoković I Zverev dosta su slični. Novak je – provevši više vremena na terenu do sada - zabeležio 242 vinera (46% od ukupnog broja osvojenih poena), dok je Šaša ostvario 216 vinera (48% od ukupnog broja osvojenih poena). Đoković je imao 60 asova (15 po meču u proseku), dok je Zverev tu bio očekivano bolji sa 65 asova(16.3 po meču) – od čega je Srbin osvojio 80% poena na prvi, a 58% na drugi servis. Nemac je osvojio 83% poena posle svog prvog, a 55% posle drugog servisa. Novak je 18 puta ostvario brejk na servis protivnika (konverzija od 38%), izgubio gemove na svoj servis 6 puta i spasio 67% brejk poena koje je dozvolio protivnicima. Saša je 19 puta brejkovao protivnike (37% konverzije), izgubio svoj servis 4 puta i sačuvao 71% brejk poena koje su protivnici imali protiv njega.
Naravno, ono što svu dosadašnju pozitivnu statistiku Zvereva u pogledu asova i realizacije prvog i drugog servisa čini irelevantnom je činjenica da igra protiv najboljeg riternera u istoriji tenisa – na šta su sećanja sa ATP Kupa itekako sveža. U tom smislu bi stanje Novakove povrede moglo da ima važnu ulogu – ali je sličan test položen sa visokom ocenom protiv još jednog velikog servera Raonića, koji – istini za volju – nije ni izbliza tako efikasan u nastavku poena kao što je Zverev, iako nije bio toliko loš u setovima u kojima se lomio rezultat.
Saša je jedan od mladih lavova koji je najveći broj puta dobio do nedavno neprikosnovenog protivnika – i sigurno se tih uspeha dobro seća, nadajući se da će okolnosti u ovom meču biti iole slične da bi se takav ishod ponovio. Ali, to bi značilo da Novak ima veoma loš dan, da mu mentalni faktor nije na najvišem nivou, da je pasivan u razmenama i ishitren u neizrađenim situacijama za poen, da ga servis ne služi i da ima nizak procenat konverzija brejk lopti.
Padovi u igri, pogotovo sredinom i krajem drugog i četvrtog seta, umeli su da se ponavljaju kod Đokovića – ponekad i rezultiravši gubitkom tog dela meča sa ili bez taj-brejka, ali je važnost daljeg napredovanja u žrebu Grend slema ili konačnog osvajanja titule (Tim 2020.) bila prejak motiv da bi Novak dozvolio duži pad nivoa igre i izostanak povratka u meč – po svaku cenu. Situacije u kojima je sebi dozvoljavao da neko povede protiv njega 2-0 na Grend slemu (Marej, Nadal) izuzetno su retke – ako ne i stvar prošlosti (sa izuzetkom prošlogodišnjeg Rolan Garosa) kod Đokovića, i repertoar raspoloživih oruđa i strateških varijanti je razvijen da se tako nešto pošto-poto spreči.
Najsvežiji primer za to je upravo meč protiv Raonića – u kome je Novak izgubio set – ali na kraju pobedio sa 3:1, uzevši treći (kam-bek) set sa 6:1 i pritom zabeleživši 130 poena (a Raonić tek 114) uz 64 vinera – kao manifestacija prikazane agresivnosti.
Ma koliko sva iskazana statistika lepo zvučala, važnije je osvrnuti se na moguća scenarija predstojećeg meča ovih velikih rivala i prijatelja. Zverev će nastojati da bude agresivan do krajnjih granica, da drži servis i kroz duže razmene na Novakov traži mogućnost da promenom ritma i izlaskom na mrežu kreira nekoliko dragocenih brejk-prilika. U spomenutim dosadašnijm pobedama, Nemac je bivao bolji u onome u čemu je retko ko u stanju da nadmaši Novaka – igri sa osnovne linije, bez grešaka i sa preciznim vinerima ili prilaznim udarcima koji se potom konvertuju. Za to je potrebno imati izuzetno kretanje, i tu će Novakova svežina, izdržljivost i upornost biti na velikom testu.
Ako bude u stanju da nametne agresivan stil igre, otvori geometriju terena snažnim udarcima sa osnovne linije i onima koji su uzeti pri penjanju loptice nametne brz ritam – Đoković će dovoditi Zvereva u situaciju da pravi greške. Nemčeve greške iz igre imaju jednu „gadnu“ posledicu na jedno od njegovih najjačih oružja – a to je servis. Zamor i pad koncentracije kod Saše može da dovede do pojave brojnih duplih servis grešaka – neslavna odlika koja je umela da ga košta pobede u važnim mečevima, i Novak dobro zna da će – osim osvojenih poena na taj način – time činiti dodatnu štetu svom protiviku koja bi mogla da ga destabilizuje pri početnom udarcu. Naravno, bojazan da će Đoković vratiti (skoro) sve što Zverev baci put njega iz servisa takođe dovodi do „stezanja ruke“, a ako su Sašini servisi sporiji, kraći ili idu u aut – takvi setovi možda i ne budu trajali dugo.
Novak će morati dosta da trči u svim pravcima – pre svega da pokriva osnovnu liniju, ali i napred i nazad, jer Zverev ume da odigra dobar slajs, drop šot i pozove protivnika na razmenu voleja na mreži. Postavljanje na udarce, a pogotovo one koji će za cilj imati da promene ritam, pravac i kontriraju jakim napadima Zvereva mora biti – na šampionskom nivou. Za očekivati je da će razmene trajati mnogo duže nego u meču protiv Raonića – i fizička i mentalna svežina za donošenje odluka šta je najbolje učiniti u datom trenutku će biti od izuzetnog značaja za obojicu. Iako je ove godine izbor odigravanja drop-šotova od strane Đokovića bio nešto ređi – nije nemoguće da će ovo biti meč u kome Novak proba i da na ovaj način promeni ritam igre, i svaki istinski poklonik igre našeg asa se već moli da će ga ta opcija služiti (iako je to verovatno segment igre koji je Novak najmanje standardizovao od vremena kada je važio za „večitog trećeg“).
Gledajući sve ove imperative, nema šta posebno više da se doda – em je protivnik za svaki respekt, em je četvrto kolo Grend slema – i naš igrač će morati da odigra partiju „totalnog tenisa“ da bi ishod po njega bio pozitivan. Strateška dubina i šampionski pedigre Novaka Đokovića, karijerni motivi i pobednička tradicija trebali bi da budu važni atributi za ostvarenje još jednog trijumfa najboljeg igrača sveta na putu do devete titule u Melburnu. Inat da trofej Normana Bruksa ove i narednih godina nikom drugom ne prepusti je sadržan u njegovoj snazi, šampionskom stavu i veri da će pobeda biti njegova. Neka tako i bude!
Vuk Brajović / Kurir sport