Novoizabrani patrijarh SPC Porfirije nakon serije zemljotresa u Hrvatskoj dao je dao intervju za Kurir i naglasio da se ponovo pokazalo da tragedije spajaju ljude, a da Srpska pravoslavna crkva ne gleda ko je koje nacionalnosti i veroispovesti već da svima nudi solidarnost i ljubav.
Porfirije, tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, tom prilikom je rekao da neće zaboraviti lica ljudi, a pogotovo dece, puna straha i zebnje, nakon što su za samo nekoliko minuta izgubili sve što su imali. Ganula ga je, kako je rekao, brzina kojom su reagovale institucije iz Srbije da pomognu ugroženima.
- Treba reći da je država Hrvatska maksimalno angažovana na opskrbljivanju ljudi koji su ostali bez krova nad glavom. Moj utisak je da u poslednje vreme postoje napori, pa i konkretni koraci koji dolaze iz smera Srbije ka Hrvatskoj i obrnuto, od Hrvatske ka Srbiji, da se stvore uslovi koji će biti normalni za život srpske manjine u Hrvatskoj, kao i hrvatske manjine u Srbiji, za koju mislim da ipak, već godinama unazad, ne postoji ta vrsta iskušenja i problema sa kojima se srpski narod suočavao godinama unazad u Hrvatskoj. U ovom trenutku ima pozitivnih i dobrih pomaka na planu uspostavljanja međusobne komunikacije između dve države. Ovaj kataklizmični zemljotres je prilika da još bolje razumemo da smo jedni drugima potrebni i da jedni bez drugih ne možemo. I neka svako u svom političkom i državnom smislu ide kako želi, ali je važno da u isto vreme razumemo istinu, a istina je da je neophodno i važno da, u najmanju ruku, civilizovano razgovaramo. Hvala Bogu, vidim da na političkom planu to tako i funkcioniše - rekao je Porfirije.
Tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski je prokomentarisao i odlazak patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, vladike Milutina...
- Oni su dosta doprineli crkvi. Bog pre ili kasnije svakoga pozove na način na koji on misli da je najbolji i u najboljem trenutku za svakoga od nas. Kakvi god da su problemi i iskušenja, ako je naš cilj služba ljudima i služba Bogu, ako je naš cilj zajednica, prevazilaženje egoizma, prevazilaženje samoljublja, onda će poteškoće biti poligoni na kojima se mi ispitujemo. Mi nismo krivi ni zaslužni što smo se rodili u ovim vremenima. Svakome je njegova muka najveća, ali svako ima zadatak da tu konkretnu muku razrešava i da kroz nju raste, kao pojedinac, ali i da rastemo svi zajedno. Izazova će biti, ali nikada nećemo izgubiti veru da je Bog s nama.
(Kurir.rs)