Panonski mornar Đorđe Balašević preminuo je u 67. godini od poslediva upale pluća na Infektivnoj klinici.
Osim po brojnim pesmama koje pevaju sve generacije i uz koje su mnogi odrastali i zaljubljivali se, pamtićemo ga i po brojnim rečenicama koje je izgovarao onako kako je samo on umeo.
"Ljudi su kao školjke - moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser."
"Dame biraju. O, još kako... I uglavnom izaberu barabe."
"Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči."
"Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom."
"Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe."
"Zauvek’ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog ‘zauvek’ nije ostalo Bog zna šta."
"Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi muškarci posejali."
"Nije nju prijatelju zabolelo to što ne može biti srećna sa drugim. Nju je zabolelo to što ne može biti srećna sa tobom."
"Ne, nisam iznenađen, samo sam razočaran. Ne mrzim te, samo sam izgubio razlog da te volim."
"Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste."
"Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži."
"Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.
Za sobom je ostavio suprugu Oliveru, ćerke Jovanu i Jelenu, i sina Aleksu.
kurir.rs
BONUS VIDEO