Po mnogo čemu je Naomi Osaka favorit za osvajanje svoje 4 Grend slem titule u predstojećem ženskom finalu, ali – istorija je često negirala favorite
Nema legendarne Serene, nema prve igračice sveta Barti, nema ni prošlogodišnje pobednice Kenin – a i kada se sve to uzme u obzir u posmatranju žreba i finala ženskog singla na ovogodišnjem Australijen Openu – skoro da nema veze, jer smo na iznenađenja kod dama već naviknuti. Doduše, spomenute Vilijams i Barti su i mogle da se nađu u finalu – ali su im se isprečile Sereni pojavom sve sličnija treća igračica sveta Naomi Osaka i četvrta češka „tabla“ Karolina Muhova – dok je Kenin mnogo važniju borbu ove godine očito vodila na zdravstvenom planu, jer joj je u međuvremenu ostranjeno i slepo crevo...“Da li će se Serena ikada više vratiti kao takmičarka u Melburn“ ostalo je da lebdi kao pitanje svih pitanja i priča svih priča ovog Australijen Opena - začinjenih srećom, tugom, ekstazom i suzama – čega smo svedoci već decenijama unazad...
Pogled na finale Osaka-Brejdi ne otkriva nam previše toga, osim što je – opet i po svemu sudeći , jedna od njih na papiru izraziti favorit za pobedu. Japanka je već osvojila 3 Grend slema – što predstavlja 50% njenih trofejnih akvizicija sa WTA turneje, a Brejdijeva samo jednu titulu sa turneje – i pobedu nad Osakom na „pedesetici“ u Teksasu davne 2014. Ono što je važnije za priču ovog finala je da je Osaka od tada dva puta dobila svoju protivnicu – 2018. u Čarlstonu i prošle godine u polufinalu Ju Es Opena, i to u 3 seta.
Podizanjem trofeja Dafni Akhurst po drugi put (premijerno 2019) Osaka bi postala 12. igračica u Open Eri koja je ostvarila taj uspeh, a prva posle Monike Seleš iz 90-ih godina prošlog veka koja bi u svoja četiri prva nastupa u Grend slem finalima osvojila velki trofej. Statistika uspeha je mnogo skromnija kod Brejdi – prvi put nastupa u finalu Grend slema, a pobedom bi postala tek 54. igračica koja bi u Open eri došla do jednog od četiri najvažnija odličja u ženskom tenisu. Ono što je simptomatično za ženski tenis je da će ona biti jedna od sedam igračica sa poslednjih devet Grend slem finala koje su se po prvi put našle u samoj završnici turnira – među kojima su Švjontek, Kenin, Andreesku, Barti i Osaka bile te koje su slavile na kraju dana. Upravo na tih istih 9 Grend slemova – šampionke su imale ispod 25 godina, u šta se uklapaju i Osaka (23) i Brejdi (25).
Do velikog finala u Melburnu Osaka je izgubila 1 set, odnosno 39 gemova – ali je jedva izbegla eliminaciju u 4. kolu protiv Muguruze, spasivši 2 meč lopte – i time bi se u slučaju pobede pridružila Moniki Seleš, Dženifer Kaprijati, Sereni Vilijams, Li Na, Anđelik Kerber i Karolini Voznjaki koje su do titula došle posle takvog iskušenja. Brejdi je, pak, izgubila 2 seta i 40 gemova – ali bez stresa prouzrokovanog spašavanjem meč lopti. Zanimjlivo je da će Osaka trijumfom doći „tek“ do drugog mesta WTA liste, a Brejdi do 13. u slučaju poraza, odnosno „tek“ 12. mesta u slučaju pobede.
Znatno više posla na terenu je u poslednja 2 meča imala Brejdi, pobedivši zemljakinju Pegulu i „Lego“ Muhovu u tri seta – u prvom zaostajući za jedan set, a u drugom uzevši treći set sa jednim brejkom. Uprkos tome, Brejdi je imala priliku da uđe u dobar igrački ritam protiv igračica koje su eksponenti takvog stila igre, dok je Osaka u četvrtfinalu imala neugodnu „ženu-zid“ Hsi Su Vej i „ženu-stenu“ Serenu (i njenu auru) u polufinalu – protiv kojih slična gradacija ritma i stila igre nije bila moguća. No, činjenica da je bez izgubljenog seta prošla i te poslednje prepreke dovoljno govori o tome da je Naomi uspešno podesila sve parametre svoje agresivne i precizne igre, koju odlikuje fantastična pokretljivost i širok dijapazon udaraca iz svih uglova i pozicija na terenu – što je čini izuzetno opasnom „kontra-udaračicom“ i u odbrani. Toga je sigurno veoma svesna i Dženifer, koja voli da uđe u teren kada za to stvori priliku – i od čega sigurno neće prezati ni sada – što navodi na očekivanje da ćemo videti lepu demonstraciju totalnog ženskog tenisa u ovogodišnjem finalu.
Sve što smo do sada videli na papiru i terenu govori da je Naomi Osaka velika favoritkinja da osvoji svoju drugu Australijen Open titulu u poslednje 3 godine – ali i da teret te pretpostavljene uloge itekako može da „skrati udarac i odseče noge“ teniserkama na kraju duge turnirske kampanje. Uostalom, pogledajte opet ko su bile osvajačice trofeja na poslednjih 9 Grend slemova – pa će vam biti jasno da se ovaj faktor do sada ispoljavao u više od 50% slučajeva. Takođe, rezultat iz prošlogodišnjeg polufinala Ju Es Opena (Osaka 7:6 3:6 6.3) govori dosta – ali ne sve, iz čega je jasno da Brejdi ima „kam-bek“ potencijal i jak voljni i mentalni momenat, ali da je bitan i odnos u fizičkoj snazi koji je tada bio presudan da u odlučujućem setu Osaka „zbije redove“ i agresivnijom igrom natera već pomalo umornu protivnicu na greške koje su dovodile do ključnih brejkova.
Ako Brejdi prva uspe da dođe do brejk prilike krajem prvog seta – možda joj i pođe za reketom da u drugom stavi pod dodatni pritisak Osaku, koja će – uz imperativ očekivane pobede – imati i dodatnu otežavajuću okolnost da mora da juri rezultat. Ako bude uspela da spreči protivnicu da laku uzima svoje servis gemove u tom procesu, možda bi Dženifer mogla da stvori šansu da u „igri nerava“ kroz razmene sa osnovne linije natera Osaku na krucijalne greške ili čak i seriju njih, što bi joj svelo igru na „ziheraški“ stil kojim bi pokušala da ostane u meču – ali koji u suštini najčešće samo umanjuje samopouzdanje potrebno da se takvi mečevi dobijaju.
Sa druge strane, Osaka bi i ovaj meč mogla da završi u dva, kao i u tri seta – ako bude iskoristila svoje Grend slem iskustvo da nametne igru jakim servisima i efikasnim vinerima od samog početka (nešto što izuzetno dobro ume da radi), učini česti pad elana krajem prvog i početkom drugog seta što kraćim ili ga izostavi (moguće i uz pomoć poljuljane protivnice) i prikaže fizičku snagu i stratešku dubinu u slučaju da, usled bilo kog od navedenih razloga, dozvoli protivnici da uzme (prvi ili) drugi set.
Na ulasku u vikend finala ovogodišnjeg Austrelijen Opena, očekivanja publike pored malih i još manjih ekrana i one koja će sa velikim zadovoljstvom pratiti meć uživo u Rod Lejver Areni ili navijačkoj „bašti“ komplekssa Melburn Parka su da će – posle svih muka i peripetija – tenis pokazati sav svoj šarm, privlačnost, strast i sportsku atraktivnost u predstojećim završnim mečevima. Podeliće se i navijaće australijska publika – više za favorita, ali dovoljno i za „anderdoga“ – i daće svoj doprinos i ovom spektaklu i festivalu sporta, koji ove godine ima mnogostruko veće značenje od njegove suštine. A kada se takva atmosfera priredi na jednom od najlepših sportskih stadiona na svetu – sva čuda su moguća – i u tome se neizmerno uživa...
Kurir sport / Vuk Brajović