Stegao mraz, jutro je. Manastir Kovilj pust, nigde žive duše. Ustoličenje patrijarha je u Beogradu, svi otišli na velik dan za nekadašnjeg igumana im. Izbi odnekud jedan monah, ali izjave ne daju, balgoslov, veli, nemaju. A pored samog manastira Živko Mitrovčan (81), poznat kao deda Bata, sa suprugom Radmilom (80). I s nestrpljenjem čekaju da se patrijarh Porfirije pojavi u Kovilju.
- Čim dođe ovde idemo da mu čestitamo. Da nas blagoslovi - Živko će s ograde.
Do pre godinu dana živeli su u kući malo iza manastira, pored hipodroma.
- Stari smo, samo živimo, kad je veliki sneg, ne možeš iz kuće izaći. I manastiru damo kuću i okućnicu, a zauzvrat nam kupe ovaj stan ovde. Tu smo bar na putu, monasi nam, kad je led i sneg, kupe hleba, donesu, pomognu. To je nama naš Porfirije omogućio. Jeste da je odavno otišao u Zagreb, ali često je dolazio u manastir i on nam je pomogao, on se za sve pitao - veli Živko.
Radmila se nadovezuje da celo selo zna šta je novi patrijarh uradio za manastir, kako je sve preporodio i izgradio od kada je još pre tri decenije došao tu:
- Svašta je napravio. Svega tu ima. A i lepo nam je rekao da će nam sve pomoći. I stvarno sve je uredio da nam sve lepo srede, okreče, da deda i ja možemo u ove stare dane malo lakše da živimo. Voli da šeta po šumi, stalno si ga mogao videti kako šeta.
A Živko voli da peca, tu kraj manastira, na Tikvari, na Dunavcu.
- I ja tako sedim, zabacim udicu, kad često eto ti ga Porfirije. Naiđe, stane, lepo popričamo. On mi bude navijač. Da što više upecam. Al pita kako smo, kako živimo - Živko će.
(Kurir.rs/J.S.S.)