CELOG ŽIVOTA JE MISLILA DA JE BELKINJA I TAKO SE PONAŠALA: Posle smrti oca, otkrila pravu istinu!
Džordžina Loton (28) iz Londona je tamnoputa, a njeni roditelji beli. Kada se rodila, nije bilo nikakve drame, već samo izuzetan mir. Njen otac se nije ljutio i nije pitao ništa, samo se obradovao najviše na svetu. I tako je počela njena priča.
Razloga za čuđenje je bilo jer oni su beli, a beba crna. Istina, dolazak takve bebe bio je veliko iznenađenje za roditelje, pogotovu što je ona imala velike, guste i crne kovrdže.
- Apsolutno sam bila crna. Ako je moj otac i imao neka pitanja i sumnje, to je zadržao u sebi. Pokazao je samo izuzetnu radost što je konačno postao otac - kaže Džordžina. - Moje detinjstvo bilo je lepo. Roditelji se nikad nisu svađali, tata me je obožavao, kao i mama, uvek je bilo hrane na stolu, nisam znala šta je nemaština. Uvek sam se, doduše, pitala zašto sam ja tako drugačija od njih, ali sam i učila sebe da od tih pitanja odustanem. Bilo je ljudi koji nisu odustajali - recimo, moja učiteljica. Pitala me je da li sam usvojena, da li je majka učinila preljubu. Vratila sam se kući i roditeljima to ispričala. "Matora znatiželjna krava"!, besno je prokomentarisala majka. Otac je bio zamišljen. Naša kula od karata počela je da se ruši. Onda sam porasla, našla posao, odvojila se od roditelja. Zaposlila sam se kao konobarica i počela da primećujem da mi se crnci stalno udvaraju. Jedan od njih pitao me je da li sam "habeša". Otišla sam na Gugl da proverim šta je to - osoba poreklom iz Etiopije. Da li jesam? Da li je učiteljica bila u pravu a majka je lagala? Zbog svog negiranja porekla, desila mi se bulimija. Sve vreme pokušavala sam da ubedim sebe da sam bela, iako je sve ukazivalo na suprotno. Na kraju, pred kraj očevog života, ubedila sam ga nekako da mi da uzorak za DNK analizu. Nevoljno je pristao, sve vreme insistirajući na tome da sam ja njegova. Nisam želela da to radim dok je živ, smatrala sam da nije u redu. Tek kada je umro, uradila sam DNK analizu. Rezultati su pokalazi da ima nula odsto šansi da sam njegova - kaže Džordžina.
Tek tada, usledio je razgovor sa majkom. Pokušavala je i dalje da negira sve, ali onda je usledilo priznanje.
- Bila je to samo jedna noć u pabu. Ne sećam se ničega, sem da je bio taman. Imao je crnu kožu i kosu. Ne sećam se ni kako se zvao ni odakle je - to je sve što je majka rekla. Džordžina je nakon toga pobegla u Njujork, gde je počela da se druži sa ljudima nalik sebi i otkriva sopstveno nasleđe i kulturu. Međutim, bes koji je osećala prema majci gušila je ljubav. Bila je to žena koja ju je rodila, volela, tešila. Vratila se 2017. godine kući i ubedila majku da krenu kod psihologa. Džordžina je želela da zna da li je otac znao istinu.
- Nikada me nije otvoreno pitao. Nikada nismo pričali o tome. Reč nije progovorio o tome. Posle smo dobili i tvog brata. Pa, bili smo porodica puna ljubavi, zar ne? Prosto, smatrao te je svojom - priča Džordžina, osvrćući se na neverovatnu ljubav i požrtvovanje svog oca.
- Poslednja stvar koju nam je rekao pre nego što je umro bila je: "Samo ostanite zajedno i budite najbolji što možete". On je moje svetlo. Kada bih imala samo delić njegovih vrlina, bila bij presrećna. Ljubav kakvu je on osećao prema svima retko se dešava. Retko se sreće tako dobar, nesebičan čovek pun ljubavi, a tragovi takvih ljudi večno ostaju za njima. Možda on biološki nije moj otac, ali mene moj biološki otac i ne interesuje. Ne želim da iko ikada zakloni svetlost kojom me je Džim, moj otac, obasjao - kaže ona.
(Kurir.rs/Blic žena/A.M.)
BONUS VIDEO: