Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkoić Piksi ovako je obazložio povratak u srpski fudbal.
- Ovu odluku nisam doneo sam, sve sam doneo u dogovoru sa porodicom. Ozbiljan sam. To je motor svega. Kada oni stanu iza mene, moja motivacija je u stratosferi. A sad, koliko ću ostati? Još nisam ni došao? Dok se budemo lepo družili i dok bude dobro. A i kad ne budem fizički biću i dati sve za zemlju. I život, ako mi neko traži, rekao je Piksi.
Ja godinama živim u Parizu, imam nekoliko pasoša, ali nisam Francuz, Amerikanac... Moj gen je ovde! Emocija sve. I ako treba, poginuću za Srbiju!
On je potom dodao:
- Ovo je potpuno drugačije od kluba. Ovde se radi o emociji. Nije pitanje novca i plate. Moramo da se borimo i da pokažemo šta znamo. Mora da se radi i da se prati vođa. A ja ću biti njihov vođa.
Oni će imati dva izbora. Da daju sve od sebe i poštuju pravila ili da uzmu torbu i odu kući. Ili će biti pravi ili neće. Jer, ako sam ja pravi u ulažem, srce, morate i vi. Da obradujemo ljude, koji vole fudbal i Srbiju.Kad mogu drugi sportovi, hajde da i fudbal doživi to.
Stojković je zatim govorio i o utakmici Crvene zvezde i Milana.
- Prvo, taj Milan protiv kog sam igrao 1988. godine je najjači tim protiv kog sam bio na terenu u karijeri. I Onaj 2006. sa kojim je Zvezda igrala je jak. Ali ovo što su uradili je velika stvar. Milan je sigurno sa boljim igračima, Ali opet kažem, kad daš sve od sebe, kad si hrabar, kao što su oni bili na čelu sa Dekijem Stankovićem, koji ih je spremio i hrabrio pred meč, onda dođe i rezultat.
Šteta je što nije bilo publike. I ne verujem da će je biti u prvim mečevima, koje budem vodio kao selektor, možda mali broj. Ali sa ovim ćemo morati još da živimo.
I da vam kažem. Mislim da je Liga Evrope takmičenje po meri naših klubova. OK, Liga šampiona je top, cilj, ali nije realno, ovo je sasvim realno. Zvezda je za naše prilike dominantna, verovatno će i uzeti titulu, a ako ispadne od Milana to nije katastrofa, rekao je Piksi.
Piksi je pričao i o najemotivnijim momentima .
- Najemotivniji momentak je kada sam prekinuo. I pitam se jel moguće? To je bilo baš emotivno, kada sam sa sinom Markom prošetao krug. Pa kad sam prešao iz voljenog Radničkog u Zvezdu, to je bilo ostavrenje dečačkog sna. Bilo je još, golovi protiv Đpanije, Argetina... Bilo je i poraza. Na njih nisam gledao kao katastrofu, nego kao priliku da se uči i pobedi sledeći put.