U Srbiju je jutros stigla četvrta vakcina, britansko-švedskog proizvođača "AstraZeneka", koja se u narodu često naziva i "oksfordska" vakcina.
Ovu vakcinu razvili su Univerzitet u Oksfordu i britansko-švedska kompanija "Astra Zeneka".
Baš kao kineska i ruska, i oksfordska vakcina spada u red vektorskih jer je napravljena na bazi adenovirusa.
Ova vakcina sadrži genetski modifikovan virus. Izmenjen je kako bi se sprečilo zaražavanje ljudi, ali i dalje sadrži deo korona virusa - šiljasti protein. Kada se ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.
Nakon toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, organizam već zna kako da se ponaša i da deluje.
Ispitivanja su pokazala da simptome kovida oksfordska vakcina zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine zaštita bi mogla da bude i 90 odsto.
Po otkrivanju novog soja virusa u Velikoj Britaniji, izvršni direktor "AstraZeneke" Paskalj Sorijo izjavio je da je vakcina ove kompanije efikasna i protiv britanskog soja korone.
Najlakša za isporuku
Kada je reč o distribuciji, oksfordska vakcina se izdvaja kao jedna od najlakših za isporuku i skladištenje, i to je jedan od razloga zbog kojih bi ona mogla da ubrza proces imunizacije.
Može da se čuva na uobičajnim temperaturama frižidera, najmanje šest meseci, što je bitna razlika u odnosu na Fajzerovu vakcinu koja mora da se skladišti na oko minus 70 stepeni.
U razvoju vakcine na Oksfordu učestvovali i stručnjaci iz Srbije
Ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud izjavila je na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, gde je stigao prvi kontigent vakcina britansko-švedskog proizvođača "AstraZeneka" od 150.000 doza, da su i mladi stručnjaci iz Srbije učestvovali u razvoju te vakcine na Oksfordu.
- Radujem se što sam ovde i što smo sačekali dolazak ove vakcine. Vakcina je razvijena na Oksfordskom univerzitetu i na njoj je radio međunarodni tim. Među njima su i mladi naučnici iz Srbije - rekla je Meklaud.
Dr Gnjatović o oksfordskoj vakcini
Marija Gnjatović, sa Instituta za primenu nuklearne energije, rekla je da je AstraZeneka vrlo slična Sputnjik V vakcini, da je u pitanju vektorska vakcina, i dodala da se za Spunjik pokazalo da je dosta efikasna.
- Mi smo na jednom manjem uzorku lekara ispitivali efikasnost ove vakcine, u smislu stvaranja antitela. I kod nas je u toj ispitivanoj grupi 100 ljudi razvilo antitela na Sputnjik V vakcini, a pošto su jako slične, očekujem jednako dobre rezultate i sa AstraZeneka vakcinama - rekla je Gnjatović.
Kako kaže, za ovu vakcinu je korišćena inteligentna tehnologija, da se protein ovog virusa SARS COV2 ubaci u jedan bezopasni virus i njegova uloga je, kako kaže, samo da prenese informaciju o tom virusu.
- Vrlo je slična tehnologija ruskoj, sada se rade i neka istraživanja da se ove dve vakcine spoje. Mogu se kombinovati i prvi rezultati o efikasnosti se očekuju početkom maja - rekla je Gnjatović.
Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da je efikasnost za sada dobra i da je 100 odsto ljudi razvilo antitela na rusku vakcinu.
Kombinovana primena sa ruskom vakcinom
Ruski institut Gamaleja koji je razvio vakcinu protiv kovida-19 Sputnjik V potvrdio je u objavi na Tviteru početak kliničkih ispitivanja kombinovane primene svoje i vakcine AstraZeneka.
- Korišćenje vakcine Sputnjik V kao druge doze za AstraZeneka vakcinu eliminiše potrebu da se na nju čeka 3 meseca. Klinička ispitivanja ovakvog pristupa vec su započela - piše u objavi na tviter nalogu Sputnjik V, navodi agencija.
Problemi sa isporukom EU
Krajem januara Evropska agencija za lekove odobrila je okfordsku vakcinu za upotrebu u EU. Međutim, ubrzo su se obistinile slutnje o opštoj pomami za vakcinama, pa samim tim i sukobi.
Dok je Evropa kao ozeblo sunce iščekivala vakcinu "AstraZeneka", iz ove firme najavili su da će kasniti sa isporukom cepiva i pre nego što je dobilo upotrebnu dozvolu 29. januara.
Naime, u kompaniji su naveli da će zbog "zastoja u proizvodnji", u prvom kvartalu ove godine EU moći da isporuče 31 milion doza njihovog cepiva, premda je dogovorena distribucija od oko 80 miliona vakcina do kraja marta.
Ova informacija je potpuno razbesnela Evropljane budući da su pristali da "AstraZeneki" plate unapred oko 408 miliona dolara kako bi im pomogli da ubrzaju proizvodnju vakcine, pa su EU kao i zemlje pojedinačno najavile tužbe protiv kompanije.
(Kurir.rs)