Psihološkinja Snežana Repac govorila je u emisiji „Puls Srbije“ na Kurir televiziji i o psihologiji zločinaca i onih koji su u stanju da čine razna zverska dela.
"Svako ko je ušao u brutalno nasilje imao je predispozicije da postane takav na mnogo planova. Imao je i na genetskom planu i na biološkom planu i na psihosocijalnom planu, tako da mi ne možemo tražiti isključivo jednoznačne visoke korelacije u tim faktorima gubitaka i nasilja u ranom detinjstvu sa njihovim kasnijim zločinima, ali se stvara jedna predispozicija za kriminalnu ličnost", kaže Snežana.
"Za kriminalnu ličnost najviše možemo da okrivimo dejstvo traume. Deca koja su preživela teške traume, koja su se suočila sa teškim gubicima, oni su zaista oštećeni i na planu ličnosti i na planu morala", naglašava psihološkinja.
Ona dodaje da je okidač često susret sa mogućnošću da se izgubi život. Gubitak u ranom detinjstvu dovodi dete u poziciju da je osetilo smrt pored sebe.
"Gubitak podrške i drage osobe čini kod deteta jednu predispoziciju, da se ono više ne boji smrti. Smrt postaje relativizovana i on prolazi kroz jednu fazu normalizacije, međutim njegov strah od smrti nije toliko razvijen, kao kod normalne osobe. Samim tim što je strah manji, on će se izlagati većem riziku, tj. njegove kočnice biće slabije izražene nego kod ljudi koji su imali neko srećnije okruženje", navodi Snežana Repac i dodaje da se ova deca neće čak plašiti ni toga da jednog dana budu ubijena.