Pevačica Elma Sinanović vratila se posle duže medijske pauze na scenu i snimila novu pesmu, kojom je oduševila svoju mnogobrojnu publiku.
- Prezadovoljna sam kako je moja publika prihvatila novu pesmu "Tajiš". I spot se savršeno uklopio u celu priču. Vojska mojih slušalaca ne trpi neke velike promene, tako da smo malo modernizovali moj prepoznatljivi zvuk, tako da je ovo stara Elma u nekom novom ruhu. Snimila sam ukupno četiri nove pesme i spota, u planu je još nekoliko pa da kompletiram novi album. Biće i balada i brzih pesama. Biće za svakog po nešto - otkrila nam je na početku razgovora Elma.
Da li je bilo teško vratiti se na scenu posle skoro 10 godina i zašto ti je uopšte bila potrebna tolika pauza? Da li je razlog bio umor od estrade, želja da se posvetiš porodici?
- Sve po malo od toga. Bila sam se zasitila estrade, ali ne u smislu pevanja, već okolnosti u kojima sam bila, bile su tu i neke porodične obaveze. Ljudi kojima sam bila okružena su bili... bolje da ne upotrebim neku tešku reč. To su bile "tantalove muke" gde sam ja pokušavala da se dokažem u najboljem svetlu, ali sam videla da to ništa ne pomaže, jer je sve krenulo u nekom drugom smeru, pa sam se malo bila i razočarala. Svega je tu bilo. Nisam bila planirala nešto ni da se vraćam, imala sam nešto malo nastupa za to vreme, dešavalo se da me ljudi pozovu. Moje pesmu su tek zaživele kad sam se ja bila povukla.
Šta je prevagnulo da bude suprotno?
- Javljali su mi se menadžeri i razni ljudi koji su mi govorili da vredim i da ne treba da se povlačim. Bila sam i dalje 50:50 i htela sam i nisam htela. I onda su se 2018. godine javili ljudi iz "Gold produkcije" i ponudili mi da urade album, moje je bilo samo da se pojavim i izaberem pesme koje želim i da snimim. Sada sam promenila izdavačku kuću, izuzetno sam zadovoljna. Oni se nalaze u Švajcarskoj i povratili su mi volju za karijerom. Ne žale ni za čim kad sam ja u pitanju - ni na pesmama, spotovima i jako sam srećna.
Za vreme medijske pauze da li je bilo kolega sa kojima si ostala u kontaktu? Da li te je neko zvao, nudio pomoć?
- Meni pomoć nikad nije bila potrebna, ja sam imala neke druge poslove. Čuli smo se, da pitaju kako sam s vremena na vreme, ali ne i to što me nema. Ja sam nekako uvek bila izmaknuta, jer živim u Novom Pazaru, pa tako i ta druženja, prvenstveno zbog fizičke razdaljine, nisu bila ni moguća. Ceca je posebna priča, kada mi je bilo najpotrebnije ona je stajala uz mene i rekla šta je imala i ja to ne zaboravljam nikad. Viki i Sanja Đorđević su me zvale. Ja sam sa svima dobra, ne znam ni sama kako mi je to uspelo. Imam neku finu distancu sa svima i ne dozvoljavam da se pređe ta granica, tako da sve funkcioniše savršeno. Makar za mene. Pozitivna sam i uvek ću pre pohvaliti nekog, nego pokuditi.
Šta se događa sa sudskim postupkom i tužbom protiv Saše Popovića?
- To je još na samom početku, jer se stalno traže neki novi dokazi, stalno mi šalju nešto novo. Ali, ja sam uporna. Neću da se smirim, idem do kraja, iako je pravda spora, ali dostižna. Meni je tu najbitnije da ljudi znaju ko je i šta je Saša Popović.
Ne odustaješ od toga da zbog svojih nedela mora da završi iza rešetaka?
- Apsolutno ne. Koliko mi se čini, nisam ja tu jedina prevarena, javljaju se tu i mnogi drugi glumci i pevači sa sličnim problemima. To se sve drži "ispod tepiha". Pitanje je vremena samo kada će to da izađe sve na površinu. Sve tvoje pesme su veliki hitovi i posle toliko godina.
Koji je recept?
- Sve sam oduvek radila po osećaju, nikad nisam jurila za modernim po svaku cenu. Uvek sam imala sluh za dobru pesmu i saradnike, taj osećaj me nikad nije izdao. Ja imam pesme koje traju više od 20 godina. Uvek sam razgovarala sa saradnicima, prvo smo pričali o nekoj temi, pa su oni to posle razrađivali. Mnogo se to i menja, ja slušam te pesme i kod kuće. To su sve pesme pune ljubavi i ta energija ide dalje i pronađe svoj put.
Da li si osetila ljubomoru svojih kolega zbog toga? Mnogi su snimali, ali pesme su im kratko trajale.
- Ne, ja sam stvarno imaknuta od svega toga. Nisam ja nešto previše fina, pa neću da kažem. Ja nisam u žiži i da hoću, ja ne mogu da osetim da li tu ima ljubomore ili nema. A i ne opterećujem se time, ne zanimaju me komentari.
Šta je istina u vezi sa hit pesmom "Tango" koja je proslavila Milicu Pavlović? Pričalo se da ti se pesma nije svidela, pa da si je prosledila dalje.
- Istina je da je ta pesma meni oteta, na jedan fin i kulturan način. Ja sam pesmu snimila, dolazila sam u Beograd tri-četiri puta, Endži Mavrić je radio aranžman, bili su urađeni prateći vokali, produkcija. I samo me je Saša Popović nazvao i rekao mi da ta pesma ipak ide Milici. Kad sam povukla tužbu i kad smo trebali da se izmirimo, Grand produkcija je trebala da mi snima pesme, ali je on preko noći odlučio da da pesmu Milici. Ko pažljivo sluša tu pesmu, može da čuje da prateći vokali sve vreme pevaju: "E, e, Elma", samo su nalepili njen glas i to je otišlo u etar. Ja ne krivim Milicu za to, ona to možda nije ni znala. Jedini krivac za to je Saša Popović.
Da li postoji neka pesma koja ti je nuđena, a da ti je krivo što je nisi snimila?
- Marina Tucaković mi je nudila pesmu "Dajem", koja je posle završila kod Saše Matića. Nekako mi je bila više muška tema pesma, pa sam je odbila. Saša je to odlično posle izneo. Marina i Futa su bili tvoji saradnici koji su ti napravili velike hitove.
Da li se čujete?
- Retko kad. Pogube se kontakti, ja sam posle sarađivala i sa drugim autorima. Marina je meni jako draga, ona je za mene uradila velike hitove. I Futa je veliki mag svog posle. Ali, tu je i moj Aleksandar Marijan, koji je meni napisao "Tugu", "Gradske priče", a to su moji najveći hitovi. Sa ćerkom Hulijom si imala i duet.
Da li će se ona ozbiljnije baviti muzikom ili ima neka druga interesovanja?
- Ja se ne mešam njoj u te stvari. Bilo mi žao da ljudi ne čuju njen talenat, tvrdim i da je talentovanija od mene. Radićemo spot i za taj naš duet. Imamo istu boju glasa, retko ko bi mogao da zna da li pričam ja ili ona. Mi smo više kao drugarice, takav nam je odnos. Prošla si kroz izuzetno težak životni period u kom si izgubila i supruga, koji ti je bio najveći životni oslonac.
Gde si pronašla snagu da nastaviš dalje?
- U početku sam bila depresivna, kad se sve završilo ja sam danima samo spavala i spavala. Nisam danima ustajala iz kreveta. Jednog jutra sam ustala i jednostavno mi je došlo do mozga da sam potrebna ćerki, koja je izgubila oca, za koja ga je bila izuzetno vezana. Ona je jako teško to podnela, i dan-danas pati. Ja sam u kući bila dežurni policajac, kod mene nije moglo ništa, a kod tate je moglo sve. Ona je naučila da vozi sa 12 godina pored njega, ja to nisam znala. Slučajno sam ih negde videla, kad je Hulija već imala 13 godina. On je bio izuzetan čovek, veliki gubitak je to bio i za nas kao porodicu, ali i za Novi Pazar. On je zaslužan što se ja bavim muzikom i što sam se vratila na scenu. Nikad nisam ni htela da se bavim pevanjem. Pisalo se da je on mene sputava u karijeri. To apsolutno nije istina, taj čovek je u mene uložio novac, sve što sam u životu napravila, bilo je zbog toga što me je on podržavao. On je sedam mojih projekata izfinansirao, zahvaljujući mom mužu nikada nisam imala problem na estradi, niti ucene. Bio je moja zaštita, moj Kineski zid ispred mene. Pored njega sam bila zaštićena kao beli medved. On je bio moj najveći prijatelj.
Da li i dalje funkcioniše televizija koja je svojevremeno bila u tvom vlasništvu?
- Da, njom sad upravljaju drugi ljudi. To je sad regionalna televizija, sve to ide svojim tokom.
Da li sretneš svoju sugrađanku Eminu, kad svrati do Pazara?
- Ona je više u Turskoj nego ovde. Ali desi se ponekad, idemo kod istog kozmetičara i frizera u Pazaru, pa se desi da se sretnemo i uvek lepo ispričamo. Da li te je zaobišla korona? - Nije, preležali smo je i Hulija i ja. Ja sam lakše, sa nogu, a ćerka teže. Ali, sad smo dobro, to je najvažnije. Aktuelni su rijaliti programi. Jel bilo ponuda da uđeš u neki? - Jeste, ali nisam ja za to. Ne pronalazim se ja nikako u tom scenariju, to je psihički pritisak i ja nisam za to. Ušla bih jedino, ako bih imala garanciju da ću smršati. To bi mi bila motivacija da se dovedem u red (smeh). Ali, nikad se ne zna.
BONUS VIDEO:
Kurir.rs/Aleksandar Panić