Glumica Branka Katić progovorila je o preseljenju iz Beograda za London, i tom prilikom otkrila još detalja iz privatnog i profesionalnog života.
Da li se to osmeh vratio u grad sa vama?
- O, pa to je divno. Beograd mi toliko nedostaje. Mislim da je bio avgust kada sam došla. A onda sam se na mesec dana vratila u London da zagrlim decu. Ali, evo, tu sam i radim. Lepo mi je i zapravo planiram da se potpuno vratim u Beograd.
Zbog čega?
- Zato što je ovo moj grad i zato što ovde imam priliku da se bavim onim stvarima koje želim profesionalno. Ovde imam publiku koja me voli, a i deca su velika, uskoro će na fakultete...
Kako će oni to podneti?
- Oni vole Beograd. Sada mi je stariji sin bio tu i uživao je. Ceo svoj život dolaze u Beograd. Tako da nećemo imati problem.
Rekli ste i sami da su Lusi i Džo odrasli momci. Ali kako je njima bilo odrastati uz poznate roditelje? Šta su vam ogovorili?
- Koliko god da smo posvećeni svojim poslovima, ne mislimo da smo nekako posebni, ne ponašamo se dugačije od ostalih. Mi smo najbolji roditelji što umemo, ali nikada nismo potencirali to da smo uspešni u tome što radimo ili poznati. Prosto, meni to nije najvažnije. Ne bavim se zbog toga glumom. Tako da su deca odrasla u normalne mlade ljude koji poštuju svaku drugu profesiju. I prosto, lepo su vaspitani.
Mlađe kolege komentarišu, ali i obični ljudi, da širite blagost, da vaša pozitivna energija pleni. Koliko vas je to pokretalo u životu?
- Ono što mene hrani i što me čini ovakvom je ljubav koja osećam prema svakom ljudskom stvoru. I trudim se da vidim najbolje u čoveku. Trudim se da na nekim raskrsnicama života ili kada ima pravo mogućnost izbora da uvek izaberm nešto što možda nije neminovno lakše, ali je bolje za mene i ljude oko mene. Kada bi svi pokušavali da nađemo lepo u svakodnevnom životu i dobre strane svojih prijatelja, porodica da bi onda sve probleme koje život nosi lakše preboleli. Tako da mislim da je to stvarno izbor. Probudiš se ujutro i ako si živ treba da budeš zahvalan, što imaš još jedan dan da možda nešto bolje uradiš, da nekog zagrliš, da nekom pomogneš, da nasmeješ, pomiluješ, mislim da je to neka blagost na koju moramo biti zahvalni.
Prevedeno, nije loše biti čovek?
- Tako je. (smeh) Kako glasi i film gde glumim. Uskoro u bioskopima. Nadamo se.
Šta nas tu očekuje?
- Očekuje vas jedna sasvim neobična priča iz pera našeg najvećeg dramskog pisca Dušana Kovačevića, koji je režirao film. Odlična glumačka ekipa. S nestrpljenjem očekujem premijeru. Nisam imala prilike da pogledam film, ali mu se radujem.
S nestrpljenjnjem očekujemo i “Ubice mog oca”, gde u novoj sezoni glumite jednu od glavnih junakinja?
- O, da. (smeh) Ali ništa ne smem da kažem.
Kakvi su vaši planovi za dalje?
- Kada si u ovom pozorištu, znaš da si u svetu velikih mogućnosti. Zato što Jug i njegov tim imaju prosto ideje i mogućnosti da ih realizuju. Tako da imamo raznih planova. Kada budemo konkretnije znali to ćemo i reći.
Da li vas je situacija sa pandemijom psihički poremetila, glumci su se brinuli za svoju egzistenciju?
- Prvi udar korone sam provela u Londonu i dezinfikovala sam sve što je ušlo u kuću, a onda sam shvatila da mi moja intuicija kaže da neću umreti od korone. Mislim da sam je čak i preležala. Sada sam se i vakcinisala. Bitno je poštovati sve zahteve da bismo bili sigurni, da jedne druge ne bismo ugrozili. Ali razne pandemije dolaze i odlaze, razni gripovi. Ne kažem da ovo nije ozbiljan problem, već da je strah još veći problem nego korona. Znamo da su je preležali ljudi i u nekim poznim godinama. Tragično je što je toliko ljudi izgubilo život. Ali šta da kažem. Sve je to nekako život. U stvari, strah je nekako još i gori od svake bolesti.
Branka Katić postala je član Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) i sa ushićenjem govorila je o toj instituciji.
- Beogradskom dramsko je pozorište u koje sam još davne 1991. godine prvi put dobila šansu da zaigram pred beogradskom publikom. Isto se desilo i prošle godine kada me je Jagoš Marković posle duge pauze, mog odsustva iz Beograda, pozvao da u toj divnoj predstavi “Sumrak bogova” ponovo postanem deo beogradske pozorišne scene i na tome sam beskrajno zahvalna. Volim atmosferu ovog pozorišta, volim energiju koju ovde osećam. Jug Radivojević i njegov tim imaju fantastičnu viziju. Imaju velike planove, koje uprkos svemu uspevaju da ostvare. Radujem se što sam postala član jednog ansambla koji je zaigran, talentovan, raskošan. I osećam se kao da postajem član jedne srećne porodice.
Kurir.rs/S.M./Blic
BONUS VIDEO: