Zagađenje vazduha u Beogradu je samo jedan od mnogobrojnih ekoloških problema koji treba da budu rešeni. U Skupštini grada predstavljen je Akcioni plan za Zeleni grad i Akcioni plan za održivu klimu i energiju. U narednih deset godina u čistiju životnu sredinu biće uloženo više od pet milijardi evra.
Novi Beograd je po poslednjim merenjima Agencije za zaštitu životne sredine bio grad sa najviše dana u godini sa prekomernim zagađenjem. Beograd je jedina prestonica u Evropi u kojoj sva otpadna voda ide u Dunav. Divljih deponija ima na svakom koraku.
- Oko 770 miliona evra se planira da se investira u tretman otpadnih voda. Trideset tri miliona evra se planira da se investira u energetsku efikasnost, a 100 miliona za ozelenjavanje i podizanje procenta zelenih površina u Beogradu do 20 posto i 40 miliona na poziciji linijskog parka - navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
Osnovni cilj je da se smanji emisija gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine. To je deo međunarodne obaveze Beograda. Zahvaljujući ovom strateškom dokumentu grad Beograd ima veću mogućnost za pristup "zelenim" EU fondovima.
- Mi ćemo biti uz grad da finansiramo i dalje oblikujemo ove investicije. U stvari zelenu viziju smo već počeli zajedno. Da pomenem samo naš zajednički projekat za sanaciju deponije Vinča. Zato mi je drago da ćemo zajedno investirati u reciklažne tačke koje su deo sveobuhvatnog plana - ističe direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.
Strateški ciljevi su poboljšanje kvaliteta vode u rekama uz izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje urbane mobilnosti u gradu (izgradnja metroa, sistem javnih bicikala, širenje mreže pešačkih i biciklističkih staza) i bolje upravljanje komunalnim otpadom i reciklaža.
- Za prvi petogodišnji ciklus planirano je ulaganje 2,9 milijardi evra od čega grad treba da investira 1,8. Razlika od milijardu i 100 miliona je ovim dokumentom prikazana da može da ima druge vidove finansiranja. Ovakav dokument bi trebalo da privuče i druge vidove finansiranja. Može da ima donore, grantove i javno privatna partnerstva - napominje Dušan Savković iz konsultantske kuće Mot Mek Donald.
Građani dokument mogu videti na sajtu Skupštine grada, a javna rasprava je otvorena do 17. marta.
(Kurir.rs/RTS)