U Briselu će krajem marta šefovi država i vlada EU razgovarati o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog afere Navaljni, ali svi očekuju da li će se one proširiti na geostrateški projekat Severni tok 2.
Projekat je stalni kamen spoticanja u odnosima između zemalja EU i Brisela i Moskve od početka njegove izgradnje, a nova američka administracija Džoa Bajdena ponovo pritiska kompanije koje rade na projektu. Tako se 18 kompanija, u strahu od sankcija, povuklo iz projekta, među kojima su i tri jake osiguravajuće kuće - Cirih, Aka i Munich Re.
Ruski izvori navode da je urađeno oko 97 odsto radova, a Danska ih je nedavno nastavila i trebalo bi, prema planu, da završi radove u njenim vodama do maja 2021, ali sada je sve pod znakom pitanja, uključujući i završne radove u Nemačkoj.
Na gasovodu radi oko 100 evropskih kompanija - od toga polovina nemačkih - iz 12 zemalja, a neke, poput nemačkog Unipera i Vinteršela, mogle bi da izgube više od milijardu dolara. Zbog američkih sankcija, jedan od najvećih nemačkih građevinskih konglomerata Bilfinger i norveški DNV GL povlače se iz projekta.
Međutim, kancelarka Angela Merkel, koja podržava projekat, konačnu odluku prepustila je telima EU, uklanjajući teret iz Berlina.
Međutim, u samoj Nemačkoj postoji politički otpor, pa su zeleni i liberali protiv, a dve radikalne stranke, levičarska Die Linke i desničarska AfD, podržavaju projekat.
Nemački ministar ekonomije i energetike Peter Altmajer nedavno je rekao da podržava nastavak gasovoda uprkos zatvaranju Alekseja Navaljnog.
Ali jedan od razloga je, prema Vašingtonu, pre svega moguća Putinova manipulacija cevovodom i marginalizacija Ukrajine kroz koju trenutno ide najveći tranzit ruskog gasa u Evropu i Slovačku. Rusija je tek započela rad na sva svoja dva najveća strateška projekta, Severnom toku 2 i Turskom toku na jugu, kako bi zaobišla Ukrajinu i učinila je ne samo ekonomski već i politički „neprivlačnom“ za EU.
Najveći protivnici Severnog toka 2 su, osim SAD-a, Velika Britanija, Francuska, Poljska, Estonija, Litvanija, Letonija i Rumunija. Osim Nemačke, cevovod podržavaju Italija i Austrija, pa se žestoka rasprava o Severnom toku 2 očekuje za mesec dana na sastanku u Briselu, posebno u vreme kada su odnosi EU i Moskve na najnižem nivou.
Eventualno gašenje Severnog toka 2, koji vredi više od 8 milijardi dolara i ima „protok“ od 55 milijardi kubnih metara gasa, dodatno bi zaoštrilo odnose Brisela i Kremlja.
Kurir.rs/Jutarnji