TAMBURAŠ IZ DARE IZ JASENOVCA Pozlilo mi je na snimanju, izgledalo je stvarno! Plakao sam, a samo delić zverstava je prikazan
Stevan Šajn, muzičar iz filma, kaže da je plakao gledajući filmske scene
Ubijanja, silovanja, zverstva kakva čovek ne može ni da pojmi, ustaše su volele da začine i bizarostima, koje samo još više stežu želudac i lede krv u žilama... Ta izvitoperenost uma, kada je smrt brutalna i izvesna, jesu i romski orkestri koji sviraju dok dželati kolju, prikazani i u filmu „Dara iz Jasenovca“. O zverstvima uz zvuke tambura svedočili su i Musolinijevi fašisti, zlikovci koji su se zgražavali nad zlodelima ustaša.
Stvarne scene iz logora
„U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i njenih 120 učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina... Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove...“, pisao je iz Prebilovaca general Aleksandar Luzano Musoliniju, a zabeleženo je u knjizi „Jasenovac - Aušvic Balkana“ prof. Gideona Grajfa, u kojoj dalje piše:
„... Zločinci su na smenu silovali učiteljicu Srpkinju... i pred decom je ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure...“
I u „Dari iz Jasenovca“ romski orkestar svira užičanku dok se logoraši igraju „rimskih stolica“ - stolica je manje nego njih, pa kad muzika stane, ko ne sedne, sleduje mu srbosjek - klanje ustaškim oružjem smišljenim za Srbe. Jednog od tamburaša igrao je i Stevan Šajn Kusa iz Nadalja kod Srbobrana, koji za Kurir kaže da mu je na snimanju pozlilo.
- Prvi dan snimanja imao sam osećaj kao da sam stvarno u logoru. Oni ljudi, kerovi, pa motori nemački... Mada sam znao da su to sve naši glumci, potreslo me kao da sam stvarno u Jasenovcu. Jako teško je to podneti. Pozlilo mi je, skočio mi je pritisak, z
amalo se nisam srušio. Ionako kuburim s pritiskom i srcem - veli Šajn. Dodaje i da „Daru iz Jasenovca“ nije mogao da odgleda do kraja:
- Verujte, izašao sam napolje, nisam mogao to da gledam. Plakao sam. A još kažu da je samo delić zverstava prikazan, možda četvrtina. Da se snimalo sve kako je i bilo, ljudi ne bi mogli podneti i gledati.
Kurir.rs/ J. S. S.