INTERVJU

UPOZORENJE DR RADMILA JANKOVIĆA: Zaključati sve na dve-tri nedelje! Dosta ljudi umire posle prve doze vakcine jer ne poštuju mere!

Foto: Ana Paunković

Apsolutno jedan jedini način da se prekine začarani krug i smanji rast broja novozaraženih je strogi "lokdaun". Mora se sve zaključati na dve-tri nedelje, uz nastavak vakcinacije istim tempom, inače sve što smo do sada uradili pada u vodu. Dosta ljudi nam je u intenzivnoj nezi, na respiratorima i dosta ih umire posle prve doze vakcine jer uopšte ne poštuju mere. A neće da čuju da se imunitet ne stvara čim prime vakcinu, već mnogo kasnije - kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš.

A gde je tu ekonomija?

- Ne postoji bilo kakvo ekonomsko opravdanje, a naročito to da uslužne delatnosti mogu doprineti održavanju nekog ekonomskog nivoa za svakodnevno gubljenje ljudskih života. Moramo da imamo mere koje će ići ka tome da nemamo nijednog preminulog. Ne možemo se nikako zadovoljiti time da imamo balans života i epidemije u kome znamo da će svakodnevno ljudi umirati. To je neprihvatljivo sa svakog aspekta, a pre svega etičkog, i naročito iz ugla nekog ko gleda smrt svakog dana i ko ju je i doživeo u svom najužem okruženju. Čitava Evropa je pod mnogo težim epidemiološim merama. Moramo biti strogo u "lokdaunu", da na najmanji mogući nivo smanjimo kontakte. Bolnice, anesteziolozi, pulmolozi, intenzivna nega, respiratori neće spasti ljudske živote. Jedino što će spasti zdravlje nacije i živote su vakcinacija i što rigoroznije mere uz striktne kontrole. I potpuno mi je neprihvatljivo ponašanje i ispred Patrijaršije i na Dunavskom keju, i konzervativaca i evropejaca. Ne može jedno nepoštovanje mera da bude opravdanje za nepoštovanje s druge strane.

Jesmo li već u četvrtom talasu?

- Ne verujem da je ovo četvrti talas, već da je nedovršena priča trećeg talasa koja se komplikuje možda prevelikim očekivanjima od vakcinacije i shodno tome popuštanjem discipline. A druga, potencijalno jako opasna stvar je pojava novih, mutiranih sojeva virusa u našem okruženju. Velika frekvenca tih sojeva je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a očekivano je da će biti i kod nas. Vakcinacija mora biti što je moguće brža kako bismo stekli što veći imunitet i ne bismo bili plodno tle za razne sojeve, koji sve još više komplikuju.

Koliko imate slučajeva zaražavanja posle prve doze?

- Nemam tačnu statistiku, ali imamo dosta pacijenata koji su na intenzivnoj nezi, dosta njih na respiratorima, a i dosta onih koji su preminuli poslednjih dana a da su primili prvu dozu neke vakcine. Uglavnom je to slučaj sa "Sinofarmovom" vakcinom jer je nje najviše i davano. Kliničke studije pokazuju da se imunitet dovoljan za sprečavanje hospitalizacije i ozbiljnog obolevanja stvara tek nekoliko nedelja nakon druge doze. Malo je manje zaražavanje posle prve doze ruske vakcine, koja je uistinu skoro počela i da se daje kod nas, kao i "Fajzerove", kojom je vrlo malo ljudi vakcinisano. Ne želim da kažem da je to do kvaliteta vakcina, svakoj je potrebno različito vreme da se razvije imunitet, već je problem u tome da je potpuno popustila kontrola poštovanja protivepidemijskih mera.

Sad je i mnogo više zaražene dece.

- Sad je problematično, a što je potpuno novo, da imamo veliki broj zaražene dece, prvenstveno srednjoškolaca. I to njihovo zaražavanje dolazi, pre svega, od njihovih intenzivnih kontakata i druženja tokom popodneva i večeri, a manje iz škola. I onda zaražavaju roditelje i čitavu porodicu, što znači i bake, deke, bliže rođake. Imali smo zaražene cele porodice, pa i da iz jedne porodice umre i više članova. To su strašne drame, članovi porodice optužuju jedni druge za donošenje zaraze u kuću, uz kajanje.

foto: Ana Paunković

To ne sme da bude

Više od pola zdravstvenih radnika nije vakcinisano

Ističete i da mnogi lekari neće da se vakcinišu.

- Tužna istina je da u zdravstvenim ustanovama imamo manje od 50 odsto vakcinisanih zdravstvenih radnika, kao i skandalozna činjenica da su nam pojedini tzv. stručni autoriteti, neretko na rukovodećim pozicijama, pobornici antivakcinalnog pokreta.

Ali i oni, kao i svi ostali, imaju mogućnost izbora.

- Da se ja pitam, to bi bilo najstrože zabranjeno. U bolnicama leže i ljudi koji se iz nekog medicinskog razloga ne mogu vakcinisati. I onda ne možete raditi nevakcinisani, s velikim potencijalom da zarazite pacijente. Zdravstveni radnici ne mogu imati izbora da li žele ili ne da se vakcinišu ukoliko rade u zdravstvenim ustanovama. Ako više ne žele da rade u zdravstvenim ustanovama, onda to može biti stvar njihovog ličnog izbora. Ali javno zdravlje ne može biti stvar ličnog izbora. Pa ne može hirurg operisati bez zaštitnih rukavica zato što mu od njih izlazi ekcem po rukama. Najskarednije i najopasnije je da imate zdravstvene radnike koji daju primer drugim kolegama, kao, recimo, direktori koji se nisu vakcinisali. Oni ne bi smeli da budu na takvim mestima.

Kakvo je stanje u bolnicama na jugu Srbije?

- Na jugu Srbije je dramatična situacija. Samo u Nišu je za dan više od 200 zaraženih, što je iznenađujuće, imajuči u vidu i to da imamo ubedljivo najveći broj vakcinisanih na 100.000 stanovnika. Već oko 70.000 ljudi je primilo vakcinu. U bolnici u Vranju je više od 100 pacijenata, pa tu i u Surdulici gotovo da nema slobodnog mesta. Pacijenti se prelivaju prema UKC Niš i ponovo ih imamo skoro 200. Takođe, kovid bolnica u Kruševcu već ima oko 110 hospitalizovanih. Zdravstveno osoblje je pod velikim pritiskom, iscrpljeno. I kao društvo i kao država moramo da učinimo ozbiljniji i zahtevniji korak kako bismo ovo stavili pod kontrolu.

Imamo i šoping ture iz S. Makedonije u Vranje, a pričalo se i o istovremenom ilegalnom vakcinisanju.

- Dosta kolega i prijatelja iz Kumanova i Skoplja zvalo me je da me "zamoli" da im nekako pomognem da se vakcinišu u Srbiji jer su čuli da je to moguće. Svi oni su se vakcinisali zahvaljujući donaciji Srbije u vakcinama koja je otišla u Severnu Makedoniju. Sad, da li ima ili je bilo ilegalnog vakcinisanja, ne znam, ali je pritisak do pre dve-tri nedelje bio veliki, jer mi imamo ekspanziju vakcinacije.

Korona žurke

Kažnjavati još jače

I pored upozorenja, sve više je korona žurki...

- Korona žurke su skandalozne, a ponavljaju se samo zato što ljudi ne dobijaju jasnu poruku da je to nedozvoljeno. Kazne, očigledno, nisu adekvatne. Kaznio bih organizatore, osim novčano, i zatvaranjem lokala na duže vreme. Ukoliko neko organizuje žurku i plati simboličnu kaznu bez bilo kakvih posledica po dalje poslovanje, to će ponovo učiniti. I ukoliko učesnik žurke nema nikakve ili nema adekvatne sankcije, a zbog takvog njegovog ponašanja neko sutra može i umreti, naravno da će to ponoviti. Pogledajte samo kakve su kazne za nepoštovanje mera u Turskoj. Tamo, naravno, ovakvih pojava nema.

Šta jesmo, a šta nismo naučili za ovih godinu dana korone u Srbiji?

- Nismo naučili da se poštujemo kao ljudi. Kao društvo nismo naučili da u najtežoj situaciji, a to nam se često dešavalo kroz istoriju, imamo nacionalne empatije, kada ljudima treba da budemo prijatelji.

Foto: Ana Paunković
foto: Ana Paunković

U čemu smo bili dobri?

- Imali smo prilično žilav zdravstveni sistem, koji je izdržao pritisak kakav ne bi mnoge druge zemlje. Na to sam ponosan, a naročito na jedne te iste ljude koji godinu dana rade u kovid bolnicama, ne posustaju, ne odustaju spasavajući ljudske živote, a mnogi su bili jednom ili dva puta zaraženi. I sve to i pored toga što im za mnoge stvari nije pravo, što ponekad vide kolege koje su prilično ležerno prošle kroz ovu godinu, uz odmore i egzotična putovanja. Na vodećim položajima ostali su oni koji nisu imali nikakve sankcije za svoje ponašanje iako su u mnogim aspektima ukaljali obraz lekarske profesije, a neki su čak i napredovali.

Nepotizam

Estradno shvatanje lekarskog poziva

Zašto imamo manjak vakcinisanih zdravstvenih radnika?

- To što nam toliki zdravstveni radnici nisu vakcinisani, a tzv. stručni autoriteti su antivakcinaši direktna je posledica višedecenijskog ogoljenog nepotizma koji je potpuno nezavisan od društvenog miljea i političkog pokroviteljstva. Opstaje kao rak-rana društva decenijama, najpre i najstrašnije na fakultetima, a nastavlja se i kasnije. Ulizništvo, snishodljivost i pokornost kao glavne ulaznice za uspeh decenijama odbijaju generacije mladih, uspešnih i čestitih ljudi. Čini se da je jednosmerni put odlaska tih ljudi iz Srbije sada zaustavljen, ali bojim se da je to možda trenutno. Mnogo mladih lekara sačuvalo je obraz lekarske profesije tokom pandemije i država je to cenila. Bojim se da, da nije bilo toga, ovde šansu - pored mediokriteta, lažnih autoriteta smeštenih udobno u miljeu estradnog shvatanja lekarskog poziva - nikada ne bi dobili. Ovo je vreme rodilo prave heroje lekarskog poziva i na svu sreću društvo je to prepoznalo. Čast mi je što sam ih spletom okolnosti vodio i što su mi verovali.

(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)