Lideri Evropske unije u četvrtak su se načelno dogovorili da se na nivou bloka uvede jedinstveni sertifikat sa potvrdom o vakcinisanju koji bi građanima omogućio putovanja bez graničnih mera, a možda i posete nekim kulturnim ili sportskim zbivanjima.
Međutim, šta će tačno tzv. korona pasoši omogućavati, kako će izgledati i kada će tačno početi da se izdaju, ostaje za sada nepoznato.
Angela Merkel je najavila da bi korona pasoši mogli da se pojave do lete u EU.
Ipak, dok je jedan broj lidera oduševljen ovom idejom, drugi nisu tako optimistični i poručuju da bi takva praksa bila diskriminatorska.
Ovo su neki razlozi za i protiv kontroverznih "kovid pasoša".
Argumenti "za"
Jedan od glavnih argumenata u prilog "kovid pasoša" je taj da bi oni prižili podsticaj ljudima da se vakcinišu. Ako bi vakcinacija značila i "kartu" za slobodno kretanje, ulazak u restorane, posećivanje kulturnih i sportskih dešavanja i, na kraju, putovanja bez restrikcija, pretpostavlja se da bi se veći broj ljudi prijavio za vakcinisanje.
Naravno, to ne može biti zamena za kampanju informisanja ljudi o bezbednosti i efikasnosti cepiva, kao i o njihovom presudnom značaju za okončanje pandemije.
Drugi argument je pružanje preko potrebnog osećaja slobode ljudima. Već godinu razne antipandemijske restrikcije ograničavaju našu slobodu kretanja na različitim nivoima, pa bi kovid pasoši bili način da se pojedincima vrate putovanjima i drugim aktivnostima.
To sa sobom povlači i treći argument - ponovno uspostavljanje putovanja i dozvoljavanje okupljanja za vakcinisane osobe značilo bi i oporavak teško ranjene ekonomije, posebno turističkih i ugostiteljskih grana. Zbog toga ne čudi što su najveći zagovornici ideje o "kovid pasošima" turističke zemlje, poput Grčke, Italije i Španije, koje bi teško preživele još jednu sezonu bez turista.
Jedan od najglasnijih zagovornika "kovid pasoša", grčki premijer Kirjakos Micotakis, objasnio je ranije da je ideja iza ove inicijative da se stvori "brza putna traka“ koja bi oživela turizam i rekreaciju i omogućila građanima da se slobodno i bez ograničenja kreću od zemlje do zemlje.
Argumenti "protiv"
Iako su vakcine do sada pokazale impresivnu efikasnost u smanjenju rizika od hospitalizacije i smrti za simptomatske kovid pacijente, u ovom trenutku nema konkretnih dokaza da mogu sprečiti prenošenje virusa. To znači da bi "kovid pasoši" bili od koristi u smislu da bi smanjili potrebu za hospitalizacijom vakcinisanih putnika u stranoj zemlji, ali ne bi bili garant da vakcinisani turista neće širiti virus na nevakcinisane građane zemlje koju poseti.
Drugi argument protiv "kovid pasoša" su novi sojevi korona virusa. Većina zemalja je u ranoj fazi vakcinacije, a s obzirom na zabrinutost da vakcine možda neće biti dovoljno efikasne protiv novih mutacija, uvođenje "kovid pasoša" može biti preuranjeno.
Treći argument je diskriminacija. Takvi pasoši bi se koristili da bi se ljudima koji su vakcinisani, omogućilo da rade stvari koje drugi ne mogu. S obzirom na to da se program vakcinacije vrši po prioritetnim kategorijama, neki ljudi će se vakcinisati pre drugih.
Mnogi bi se složili da antivakseri i svi oni koji iz sopstvenih zabluda svesno izaberu da ne prime vakcinu kasnije nemaju pravo žalbe kada im se zatraži karantin posle prelaska granice ili odbije pristup javnom prevzu, restoranu, utakmici ili koncertu. Međutim, u ovom trenutku "kovid pasoši" bi značili diskrimininaciju grupa koje ne mogu da se vakcinišu, kao što su svi mlađi od 18 godina, onih koji zbog postojećih bolesti ne smeju da se vakcinišu ili onih koji jednostavno neće imati ravnopravan pristup cepivu, prenosi Blic.
Takođe, "korona pasoši" bi mogli da podstaknu ljude koji još nisu vakcinisani ili su odlučili da se ne vakcinišu da nabave sertifikat na "crnom tržištu". Dakle, ako se usvoje "kovid pasoši", oni moraju da se sprovedu u delo na način koji ne podleže prevari, što je vrlo teško izvesti.
Na kraju, tu je i pitanje privatnosti. "Kovid pasoši" mogu značiti i deljenje privatnih zdravstvenih podataka sa "spoljim stranama", poput avio-kompanija. To bi izazvalo razumne etičke dileme koje bi trebalo rešiti.
Kurir.rs/Blic