Izgleda da je Milan St. Protić, „jedan od lidera DOS“, rešio da se politički reaktivira, dogorelo valjda do nokata, šta li. Kako god bilo, St. se svako malo pojavi ili u „Utisku nedelje“, ili da intervju nekoj od novinčina serbskih.
Za razliku od većine opozicionih (i wanna be opozicionih) persona dramatis St. Protić ima šta da kaže i ume to da kaže. Poneka mu ponekad bude ka (kontra)vladična, kao što mu je npr. bila u onomađašnjem „Utisku“, kad je izrekao vrlo trezveno mišljenje o kosovskom problemu i usput skrenuo pažnju na pagansku prirodu badnjedanskih paljenja džinovskih badnjaka, zapravo lomača, pred crkvama, ali i na neke druge manifestacije palanačkog duha.
St. Protić je od sorte ljudi kojima polazi za rukom da izgledaju značajniji nego što jesu, što uopšte ne znači da su beznačajni. Protić, fakat, jeste izgledao - i nastavio je da izgleda - kao „jedan od lidera DOS“, ali to nije bio, bio je u tzv. srednjem ešelonu, u lidere su se računali - mnogi, doduše, bez ikakvog pokrića - samo predsednici DOS-ovih stranaka i strančica.
Što opet ne znači da St. nije bio dragocen. Osim razvijene socijalne inteligencije, pozamašnog političkog kapitala njegovog pradede Stojana Protića, umeća (i visine) da se uvek nađe u centru medijske pažnje, St. je imao još jedan važan kvalitet - perfektno je vladao engleskim jezikom, za razliku od polovine lidera DOS koji su natucali i srpski i druge polovine koji su jedva natucali neki strani jezik. (Đinđić je odlično govorio nemački, ali je engleski počeo da uči tek negde 99.)
U tom smislu Protić je bio nezamenjiv u pregovorima sa stranim delegacijama, za davanje izjava stranim televizorima i novinama, što je znatno doprinosilo opozicionom imidžu. Sada je situacija sasvim obrnuta, većina opozicionih lidera solidno (neki i perfektno, Guzijan npr.) vlada engleskim jezikom, tako da se sada postavlja pitanje - šta osim odličnog znanja engleskog i državničkog iskustva svog pradede Milan St. ima da ponudi takozvanoj opozicionoj sceni. Ako je suditi po intervjuu koji je St. Protić dao Novoj rs - ništa čega već nema u izobilju i na opozicionoj i na vladajućoj sceni, što će reći: zadrtost i ignorisanje realnosti.
Kad god, naime, St. Protić, u TV i novinskim obraćanjima javnosti kaže „Vučić“ - a u poslednje vreme često govori - nikada ne propusti da kaže da on to ime „nikada ne izgovara“, ali da će, eto, napraviti iznimku, da bi se Vlasi dosetili o kome je reč.
Na sve to St. obavezno dodaje da sa „onim čije ime nikada ne izgovara“ nikada ne bi ni razgovarao, što me je navelo da se zapitam u čemu je onda - osim u tome što je Vučić rođen u Bloku 45, a St. u krugu dvojke - suštinska mentalitetska (politiku da i ne pominjem) razlika između Aleksandra V. i Milana St., koga, uzgred, neki pominju kao mogućeg kandidata za predstojeće predsedničke izbore.