Ni godinu dana od pandemije izazvane virusom korona nema odgovora na brojna pitanja. Gde i kako je virus nastao, da li je veštački ili prirodni, kako se prenosi, koliko traje u ljudskom organizmu? Jesu li vakcine delotvorne i sigurne?
Da li virus često mutira i da li će nam, ako je tako, biti potrebna još neka vakcina? Kako i zašto su zatajile obaveštajne službe SAD i EU u anticipiranju ove krize? Ono što je nesporno i evidentno jeste da je ceo svet bio potpuno nespreman i neorganizovan za ono što je usledilo. Pandemija je pokazala kakve mogu biti posledice odsustva globalne saradnje i koliko su ranjive međunarodne institucije. Čak su i društva koja su doprinela industrijalizaciji i neverovatnom razvoju nauke i tehnologije pokazala nedovoljnu sposobnost da se nose sa globalnim promenama.
Korona je izazvala smrt više od milion stanovnika naše planete. Naneta je ogromna šteta privredi i ekonomiji u celom svetu. Globalna depresija, masovna nezaposlenost i ekstremno siromaštvo koji pogađaju više od 500 miliona ljudi već pokazuju da oporavak neće biti brz i lak.
S druge strane, pandemija svedoči koliko su napredovali nauka i tehnologija. Mnogi procesi su se ubrzali, a pre svega globalizacija rada koja omogućava čoveku da mnoge poslove obavlja od kuće. Ubrzao se i tehnološki razvoj, koji je doveo do pojave rekordno brzog pronalaska vakcina. Treba istaći da pandemija izazvana kovidom 19 nije promenila proces globalizacije, već samo njenu formu. Manje je putovanja, skupova, susreta, a više virtuelnih sastanaka. Zanimljivo je i da je smanjen obim međunarodne trgovine, ali da istovremeno nije smanjen promet na finansijskom tržištu.
Američki diplomata Ričard Has smatra da pandemija neće iz temelja promeniti međunarodni poredak i da se u budućnosti na nju neće gledati kao na neku prekretnicu, već na jedan događaj iz prošlosti. Po Hasovom mišljenju, našu eru obeležiće drugi izazovi, kao što su klimatske promene, nuklearno naoružavanje i rivalstvo velikih sila.
Džon Alen, predsednik Instituta „Brukings“, bivši komandant međunarodnih snaga NATO i američke vojske u Avganistanu, veruje da će iz ove krize izaći malo pobednika jer je većina zemalja doživela neuspeh u borbi protiv pandemije: „Zapravo, kovid 19 predstavlja složeni niz međusobno povezanih transnacionalnih problema koji zahtevaju liderstvo i multilateralna rešenja. Za rešavanje problema kao što su sistematski rasizam, klimatske promene i globalni ekonomski oporavak, imperativ je da težimo jačanju, a ne slabljenju našeg zajedničkog međunarodnog poretka. Iako će nas nauka na kraju spasti, nema nade za naš konačni oporavak bez liderstva.“
Ova pandemija nam je pokazala kako bi funkcionisao svet da kojim slučajem nije globalizovan. Bez obzira na to što mnogi profesori, političari, novinari i eksperti veruju da će pandemija dovesti do nestanka liberalnog kapitalizma, demokratije i globalizacije, to se verovatno neće desiti. Liberalni kapitalizam i globalizacija će pobediti pandemiju.