Nezaobilazan u pripremi zdravih obroka

CRVENI LUK BI TREBALO JESTI SVAKI DAN: Kontroliše dijabetes, stabilizuje visok krvni pritisak, a dobar je i za kožu i IMUNITET

Foto: Shutterstock

U vreme korone i gripa, ovo je jedna od namirnica koju nikako ne biste smeli da zaobiđete. Osim što je sjajan dodatak jelu, veoma je koristan i za zdravlje

Sirov luk sadrži sumporne sastave i vitamine koji su bitni za celokupno zdravlje. Takođe, luk je dobar izvor vlakana, vitamina C, koji je važan za imunitet i lepu kožu, vitamina B6, koji je važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, folne kiseline, koja je esencijalna za obnovu ćelija, kalijuma, koji blagotvorno deluje na krvni pritisak i zdravlje srca, kao i mangana, koji je važan za zdravlje tkiva i kostiju.

Kako još crveni luk utiče na naše zdravlje:

Pomaže digestivnom traktu da pravilno radi

Kao što smo već naveli, crveni luk obiluje vlaknima, a ona su odlična za creva. U slučaju zatvora, luk je vrlo koristan.

Kontroliše dijabetes

Ako ga konzumirate sirovog, luk može da poveća proizvodnju insulina. Dakle, ako ste dijabetičar, imate dobar razlog da redovno jedete svež luk.

Foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Crveni luk povoljno deluje na srce

Redovnim konzumiranjem sirovog luka štiti srce od koronarnih bolesti. Luk može da kontroliše visoki krvni pritisak i otvara blokirane arterije.

Smanjuje rizik od mnogih bolesti

S obzirom na to da obiluje mnoštvom vitamina i minerala, crveni luk jača ceo organizam, a samim tim i smanjuje rizik od mnogih bolesti. Pogoduje anemičnim osobama.

Sumporna ulja i organski sulfidi dovode do suza kada sečemo luk, a oni ulaze i u nozdrve. Ta ulja nam pomažu u lečenju anemije.

Kontroliše nivo holesterola

Pokazalo se da ovo povrće ima pozitivan uticaj na osobe sa povišenim holesterolom. Ukoliko se jede redovno, može da reguliše nivo masnoće u krvi.

Kome se najviše preporučuje

Crveni luk se preporučuje svima. Treba ga uvrstiti u ishranu svih populacija. Posebno se preporučuje ženama u menopauzi, osobama sa intolerancijom na glukozu i insulin i ako postoji genetska predispozicija za kancerogena, koronarna oboljenja ili oboljenja digestivnog trakta.

Foto: Profimedia
foto: Profimedia

Ekipa Kurira

Foto: Shutterstock