U našoj javnosti se provlači priča o tome kako stalno stradamo zbog preteranog prkosa prema velikim silama. Navodno, u velikim krizama se junačimo, umesto da vežemo svog državnog konjića gde nam svetski silnici narede.
Tako smo, na primer, odbili da popustimo saveznicima oko jadranske obale i Makedonije 1915. godine, Nemcima u martu 1941. godine, Amerikancima 1999. godine. Jedan moj profesor stalno navodi Bugare kao narod koji vešto popušta jačem, te zato u 20. veku manje strada od Srba.
Kao i uvek kada se olako povlače istorijska poređenja, složena stvarnost se tako uprošćava i previđaju se detalji koji su imali glavnu ulogu u odlukama naših prethodnika. Što bi rekli u krimi romanima i serijama, u detaljima leži istina. Prvo, pođimo od mentaliteta. Junak u samom srcu naše epske kulture je Marko Kraljević, koji za inat Turcima ore drumove i doteruje cara do duvara, a ne neki lukavi i ponizni pregovarač. Nije važno to što je u stvarnosti bio drugačiji. Mi smo odabrali da ga zamišljamo kao inadžiju i buntovnika.
Drugo, Srbi su se stvarno naselili na nezgodno mesto, koje ne može da zaobiđe nijedna najezda na sever, jug, istok ili zapad. Sem SSSR, Poljske, Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, osvajači i njihovi regionalni saradnici nikada nisu nameravali da potpuno izbrišu zauzete države s lica zemlje, kao što je bio slučaj sa Srbijom i Jugoslavijom u oba svetska rata. Devedesetih godina SR Jugoslavija je postala prva evropska zemlja kojoj u mirnodopsko vreme naređuju da se odrekne dela svoje teritorije - Kosmeta. Kapitulanti navode primere Nemačke i Italije, ali su se ove države odricale svojih zemalja u završnici svetskog rata.
Treće, imamo i primer u našoj okolini koji pokazuje da poniznost nije uvek i najbolja nacionalna strategija. Ne postoji država koja je napravila više ustupaka od Severne Makedonije. Prvo su se odrekli zastave. Onda su prihvatili da kontrolni paket vlasti u državi predaju Albancima, koji su rušili tu državu. Onda su se odrekli imena. Bugari ih, posle svega toga, prisiljavaju da priznaju kako su glavni makedonski borci za slobodu bili Bugari. Zato se Severnjaci razmišljaju da preskoče delove himne u kojima se ti ljudi pominju kao borci za makedonsku slobodu. Da li su zbog toga napredniji, bilo privredno, bilo u tzv. evrointegracijama? Ne bi se reklo.
Vrlo je teško proceniti kada je otpor velikim silama samo besmisleni prkos, a kada je poslednja odbrana osnovnih vrednosti, iza koje nema nazad. Možda bi bilo bolje da smo tog pijanicu i izgrednika Marka Kraljevića zapamtili kao loš uzor. Ali ne mogu da zamislim epskog junaka koji bi stalno bio pokoran i proračunat. Mi smo narod koji ne samo da stvara epove već i u prelomnim trenucima donosi epske odluke.