Kako je mali preduzetnik iz Kragujevca postao najbogatiji srpski tajkun: od zaobilaženja zakona, uzurpacije državnih resursa, do nelegalnog korišćenja struje i provlačenja kablova bez dozvole i bez naknade
Troškove poslovanja prebaciti na druge, a dobit zadržati isključivo za sebe. To je glavna deviza koju je suvlasnik Junajted grupe Dragan Šolak primenjivao u širenju svog biznisa.
Kaubojski upadi na teren, besprizorna otimačina i špekulativno poslovanje glavne su karakteristike poslovnog sveta u kojem su Šolak i njegov SBB godinama plivali, iz njega izvlačili astronomske profite i na njegovim temeljima izgradili imperiju koja je danas narasla do Junajted grupe. Šolak je zahvaljujući svemu postao ubedljivo najbogatiji tajkun iz Srbije, koji je „teži“ i od Miodraga Kostića i Miroslava Miškovića zajedno. Njegovo bogatstvo, kako smo pisali prošle nedelje, danas je vredno oko 1,22 milijarde evra.
Uzurpacija imovine
Šolakov nakaradni model poslovanja može se sagledati iz mnogobrojnih primera zaobilaženja zakona i uzurpacije javne imovine Republike Srbije i Grada Beograda. Kako je to u praksi funkcionisalo, najbolje se vidi u slučaju JKP „Beogradske elektrane“, čije je šahtove i toplovode Šolakov SBB, kako tvrde iz ovog preduzeća, protivpravno koristio dugi niz godina, a kroz koje je u glavnom gradu Srbije razvukao oko 60 kilometara optičkih kablova. Zbog brutalne uzurpacije javne imovine „Beogradske elektrane“ su podnele tužbu protiv SBB u kojoj traže isplatu 110 miliona evra.
Uvidom u sadržaj ove obimne tužbe, koja sadrži tačne trase na kojima je otkriven SBB kao uzurpator, jasno je da su „Beogradske elektrane“ prvo u februaru 2004. obavestile SBB da bez pravnog osnova koristi trase podzemnih toplovodnih instalacija za polaganje optičkih kablova, a zatim su u aprilu 2009. donele naredbu kojom su zabranile svako dalje postavljanje kablova. Pošto je SBB sve ignorisao i nastavio da neovlašćeno koristi toplovodne kanale u javnoj svojini, „Beogradske elektrane“ su, zajedno sa Gradom Beogradom, u avgustu 2019. tužile SBB.
- Tuženi je optičke kablove postavio u kanale toplovodne mreže tužilaca bez valjanog osnova i isti od 2002. godine do dana podnošenja ove tužbe koristi tuđu stvar. Stoga je u obavezi prema tužiocima da na ime naknade za korišćenje tuđe stvari isplati iznos od 1.177.400.000 dinara, što iznosi 10 miliona evra. Tužilac ima saznanja da je tuženi na optičkim kablovima postavljao identifikacione kartice koje sadrže oznaku državnih organa i drugih pravnih lica, a sve kako bi se stvorila zabluda oko vlasništva nad optičkim kablovima - navodi se u tužbi.
„Beogradske elektrane“ i Grad Beograd primorani su da u istoj tužbi od SBB traže uklanjanje postavljene optičke mreže ili da im SBB umesto toga isplati 100 miliona evra. Postupak koji se vodi po ovoj tužbi je u toku i nije pravosnažno okončan.
Optužbe
Čim je otkriven ovaj slučaj i čim su gradske vlasti najavile da će biti podneta krivična prijava i pokrenut sudski postupak za naknadu štete, Junajted grupa je, kao vlasnik SBB, izdala dva saopštenja, u kojima je prilično neubedljivo pokušala da demantuje navode koji će samo mesec dana kasnije postati deo tužbe koju smo citirali.
Optužujući vlast da „sprovodi kontinuiranu negativnu kampanju protiv kompanije SBB“ kao osvetu za izveštavanje televizije N1, Junajted grupa je potvrdila da koristi šahtove i toplovode JKP „Beogradske elektrane“. Ta kompanije je, međutim, ustvrdila da je tom javnom preduzeću skoro deceniju i po omogućavala da koristi njene resurse za kontrolu sistema grejanja. Iz Junajted grupe su takođe poručili da su svi poslovi koje su radili „sa preduzećem ‘Beogradske elektrane’ regulisani pravosnažnim ugovorima“.
Traljava odbrana
Svesni da je prvo saopštenje predstavljalo potpuni PR promašaj i tek bledi pokušaj kontrole štete, iz kompanije su zatim brzo medijima poslali i drugo saopštenje, u kojem su, u pokušaju da dokažu da poseduju relevantnu dokumentaciju, javnosti na uvid dostavili samo prvu stranicu Rešenja Ministarstva za kapitalne investicije iz 2004. godine, u vreme kada je tim resorom rukovodio Velimir Ilić.
Tim rešenjem, SBB-u je data generalna dozvola za izgradnju telekomunikacione distributivne mreže na teritoriji Srbije, što nikako tu kompaniju nije oslobodilo obaveze pribavljanja potrebnih urbanističkih dozvola na nivou lokalnih samouprava.
Pored toga, Junajted grupa je javnosti ponudila i prvu stranicu ugovora koji je sa JKP „Beogradske elektrane“ potpisan 2001. godine, dakle, tri godine pre Ilićevog rešenja kojim su uopšte dobili dozvolu za postavljanje infrastrukture.
Tim ugovorom je SBB-u (u to vreme Telefonija KDS) bilo dozvoljeno da koristi podzemne trase daljinskog grejanja na teritoriji opštine Stari grad (područje koje pokriva TO „Dunav“). S obzirom na to da je javnosti na uvid ponuđena samo prva stranica ugovora, iz pokazanog dokumenta javnost nije mogla da dozna ni ko je taj ugovor potpisao, niti prava i obaveze ugovornih strana.
Pretili tužbama, pa ućutali
Tužbe je sa svoje strane najavio i SBB, koji je u saopštenju precizirao da će „pokušaj nanošenja štete“ kompaniji „kroz zloupotrebu svih državnih institucija ... biti predmet mnogobrojnih odštetnih zahteva“, kao i da će o njoj biti obaveštena svetska i domaća javnost, a biće zatražena i međunarodna arbitraža. Prošle su skoro dve godine, a od najavljenih tužbi SBB nije bilo ništa.
Istim povodom kompanija se oglasila i 22. jula 2019, kada je upozorila javnost da se u Srbiji „prvi put u istoriji priprema uništavanje imovine stranom vlasniku od države“.
Kurir.rs/ Redakcija Kurira Foto: screenshot youtube N1