U predlogu strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine i srednja škola postaje obavezna.
Obaveza roditelja da decu pošalju u vrtić, a onda i u osnovnu školu - više neće biti jedina. Po ugledu na obrazovni sistem u Nemačkoj, Finskoj i Norveškoj, deca u Srbiji će morati da pohađaju i srednju školu.
- Jako mali broj roditelja gleda srednju školu kao neobaveznu. Prosto ohrabruju decu da završe treći stepen, neki zanat, bilo šta, a naročito ih ohrabruju da završe četvrti stepen i da idu dalje koliko god mogu - kaže Dragana Soćanin iz udruženja "Roditelj".
Uprkos želji roditelja, srednju školu u našoj zemlji ne upiše više od 20 odsto onih koji završe osnovnu.
- Ono što mene zbunjuje u čitavoj priči jeste kako će država nekog ko navrši osamnaest godina da natera da se školuje. Svi oni koji dođu u treći razred imaju navršenih osamnaest godina pod uslovom da ne ponavljaju razred - kaže Aleksandar Markov, profesor u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
Biti pismen u savremenom društvu znači ovladati informatičkim tehnologijama, ali i naučiti što veći broj stranih jezika. Za to nisu dovoljna osmogodišnja znanja.
- To su zaista osnovna znanja, osnovne veštine pismenosti, čitanja, računanja. To jesu osnovna znanja, ali ta znanja nisu dovoljna da neko opstane u svetu rada koji je promenjiv - kaže Ivana Orolicki, direktorka OŠ "Svetozar Marković.
Osim lakšeg osposobljavanja za rad, kroz obavezno srednjoškolsko obrazovanje bi se smanjio maloletnički kriminal, jer bi deca duže bila pod školskom kontrolom, saglasni su nastavnici.