Da li je neko mislio da posle toliko distopijskih filmova o visokotehnologizovanoj, ali sumornoj budućnosti snimljenih u protekle dve decenije ta budućnost na kraju neće i doći? Evo je, tu, pred vratima. Nije doguralo baš dotle da nam - kako podozreva Srđan Nogo - „putem PCR testova uzimaju DNK da vide kome odgovaraju naši organi“, ali najava nekakvih kovid pasoša opasno liči na scene eugeničkog aparthejda iz jednog futurističkog filma čije sam ime zaboravio.
Za razliku od Srđana Noga, moja neznatnost je mnogo zabrinutija za slobodu nego za organe, koji, bar u slučaju moje neznatnosti, zbog izanđalosti ionako nikome ne trebaju. Sloboda se teško i sporo stiče, lako se gubi, a teško se ponovo vraća. Kako je bilo pre Potopa, o tome ništa ne znamo, ali od Potopa naovamo moralo se čekati sve do druge polovine XIX veka - dakle nekoliko hiljada godina - da ropstvo bude ukinuto.
Činjenica da je ropstvo ukinuto u XIX uopšte ne znači da je u XX veku slobodi dobro krenulo. Daleko od toga. Totalitarne doktrine XX veka - fašizam i komunizam - bili su zvezdani trenuci tiranije i neslobode, koja je - bar u početku, a za razliku od klasičnog ropstva - bila radosno prihvaćena od širokih masa, ubeđenih da im je sloboda oduzeta za njihovo (buduće) dobro.
Koliko je samo lakše oduzeti slobodu pod izgovorom da se to radi u svrhu zaštite vaših života i zdravlja, a ne zbog nekog cilja u dalekoj budućnosti. Otuda je epidemija virusa korona došla kao naručena kneževima ovog sveta (svih boja), koji su pohitali da iskoriste šansu.
Ni naše carstvije nije bilo izuzetak, naročito u osvit epidemije. Bilo je, štaviše, svetski lider u primeni strogih (a besmislenih) mera. Na čelu kriznog štaba bilo je postavljeno polu/para/vojno lice, major (potom potpukovnik) Kon, a vojne patrole su krstarile ulicama s puškama na gotovs. Ubrzo je, međutim, Vrhovni Antivirus dokonao da to nikuda ne vodi, da će dara biti skuplja od mere (a i izbore je trebalo održati), pa su mere, kako se to kaže, relaksirane, što je po mom mišljenju - zbog globalno nepoznavanja kovid problematike jedva nešto malo nestručnijem od „stručnih“ - bio pametan potez.
Virus se nalazi svuda i prolazi kroz sve. U srednjem se veku - koji je znao puno toga o epidemijama, govorilo da je tokom epidemije sav vazduh kužan. Nismo mi odmakli od srednjeg veka onoliko koliko mislimo. Misliti da smo mi, koji smo (zasad) ostali nezaraženi, imali sreće da tokom godinu i kusur dana ne naletimo na čopor virusa ili - što je još gluplje - da smo zahvaljući merama opreza prejabali virus, krajnje je naivno, u svakom slučaju neprimereno. Što ne znači da famozne mere - maske, dezinfekcija itd. - nisu efikasna sredstva psihološke zaštite, zajedno sa najefikasnijim sredstvom - zabranom masovnog okupljanja. Najava kriznog štaba da bi totalno zatvaranje moglo ponovo „stupiti na snagu“, ukoliko stupi na snagu, samo će smanjiti ionako deficitarnu slobodu, a ništa neće popraviti.
Kurir.rs
Foto: Marina Lopičić