Svim silama se trudim već duže vreme da što manje nastupam u medijima. Ispada to ponekad glupo, jer kao neko ko je dugo bio u novinarstvu znam šta je obaveza onoga ko ima neku funkciju ili je javna ličnost. Jednostavno, dužan si da se odazoveš kada te mediji pozivaju.
Ipak, bar što se mene tiče, čvrsto sam rešen da to svedem na minimum, odnosno da medijske nastupe svedem samo kada se sa vrhom stranke usaglasim da postoji potreba negde da se pojavim. Otuda apel uvaženim novinarima da mene zaobiđu što se tiče pozivanja za izjave i gostovanja. Društvene mreže i kolumna su sasvim dovoljna mera.
Razloga ima napretek za ovakvu odluku. Sve ovo što se trenutno zbiva i o čemu slušamo svaki dan u medijima, priznajem, emotivno me je poprilično pogodilo i ispraznilo. Da ne kažem da me je dovelo do očaja. Najpre jer sam godinama ukazivao na te anomalije, ali sam uglavnom smatran za nekog ko preteruje i preuveličava. Sada kada se dokazalo da ne samo što sam u pravu već da je situacija pet puta gora, nekako nisam spreman da pojašnjavam ono na šta sam dugo godina unazad ukazivao.
S druge strane, najpre sam iskren prema sebi, sve manje sam zainteresovan za političke prilike i neprilike, pa shodno tome nemam nikakvu želju da sučeljavam mišljenje niti da iznosim svoje. Odavno ne gledam televiziju, odnosno političke emisije i ne čitam novine, što je za nekog ko se bavi politikom ravno katastrofi. Praćenje političkih zbivanja sveo sam kada mi neko ukaže da je bila zanimljiva emisija da istu pogledam na Jutjubu. Na kraju, otišao sam u advokaturu i srećan sam što radim posao za koji sam se školovao, a tu je i porodica, koja je uvek prioritet i iznad svega.
Elem, čemu sve ovo pisanije i koga uopšte interesuje šta ću ja da radim? Normalno, nikog. Ipak, ovo pišem zbog ljudi koji su duboko zagazili u politiku, a opet sve to povezujući s nedavnom najavom Aleksandra Vučića o promenama unutar Srpske napredne stranke. Doslovce je naveo da će kormilo stranke preuzeti ljudi koji su spremni da se bore i koji imaju želju da se potpuno posvete svom poslu.
To je jedino ispravno razmišljanje i dajem mu punu podršku. Ko nije spreman, nemoj u to kolo da ulazi. Funkcija radi funkcije je besmislena, jer funkcija nosi sa sobom obavezu. Obaveza podrazumeva apsolutnu posvećenost stranci, članstvu, praćenju politike, sa željom da se borite za građane koji su vam ukazali poverenje, željom da se borite za zemlju. To je ono što je kod mene odavno ugašeno i zato kao realna osoba ja sebe tu ne pronalazim. Volim Srpsku naprednu stranku, volim i cenim ono što Aleksandar Vučić čini, uvek sam tu da pomognem, na svakom mestu da nešto lepo kažem o stranci i politici Aleksandra Vučića, ali više od toga nisam sposoban.
Moje mesto je prepušteno onima koji su spremni da se bore. Zato, dragi novinari, još jednom molba - zovite za izjave i medijske nastupe one koji su spremni za političku borbu. Zovite mlade ljude pune žara i želje da se tuku za svoje političke ideje. Mene arhivirajte u neki dosije, pa da se čujemo i vidimo kada budete radili rubriku „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“.
Živi bili.