Izložbom slika, skulptura i video-rada Miloša Šobajića juče je otvorena Galerija Kombank dvorane (bivšeg Doma sindikata) u Beogradu.
Veliki umetnik je posetiocima predstavio deo radova koji su nastali u proteklih 20 godina i koji se bave njegovom večnom temom: progonom, a prikladan govor održala je ministarka kulture Maja Gojković.
- Tema svih tih radova zapravo je moja večna tema: progon. Bavio sam se u svojim delima decenijama unazad progonom koji nam nameću ideolozi savremene civilizacije. Slobodoumni ljudi beže i pokušavaju da skinu te stege globalizacije i da se spasu od jednoobraznog razmišljanja koje nameće globalizacija - kazao je Šobajić, čijih će sedam monumentalnih slika nastalih u poslednjih desetak godina, kao i onih sa početka pariskog stvaralaštva i tri skulpture izlagane širom Evrope, ostati deo trajne umetničke postavke Kombank dvorane.
Šobajić na temu ideologija savremene civilizacije ističe da je od kraja Drugog svetskog rata čovečanstvo izloženo ogromnim sociološkim eksperimentima čiji je cilj jednoumlje.
- Globalizam je novi komunizam. Sve što nam se dešava u vezi s pandemijom virusa korona predstavlja novu svetsku diktaturu, koja uspostavlja jednu vlast na planeti. Ta jedna vlast želi da ukine nacije i njihove osobenosti. Potrebni su joj pokorni građani. Dešavanja po pitanju pandemije savršeni su primer za čovečanstvo da pogleda u budućnost i vidi šta mu se sprema - rekao je Šobajić i izrazio nadu da će se slobodoumni ljudi odbraniti od takvih globalističkih okova.
Nedavno je izdavačka kuća "Vukotić medija" objavila Šobajićevu autobiografsku knjigu "Mojih devet života".
- Zatvarao sam za sobom vrata posle svakog perioda, kao da je svako to iskustvo bilo sasvim dovoljno da se ispuni ceo jedan život. Osećao sam na kraju svakog od tih života da sam zaista umro. Posle toga bih se ponovo rodio spreman da krenem dalje - zaključio je Šobajić i dodao da je u knjizi opisao sva važna raskršća u svom životu.
O delu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija u Parizu, Beogradu i Londonu, čije su uvodne tekstove napisali Alen Žufrua, Peter Handke, Edvard Lusi Smit i drugi autori. Kurir/ Tanjug