Legenda jugoslovenskog fudbala i Partizana Marko Valok je proslavio 94.rođendan.
Petog dana marta 1927. godine u Surčinu je rođen Marko Valok, Jedna od legendi Partizana i jugoslovenskog fudbala.
Imao je svega 12 godina kada je počeo da igra fudbal u podmlatku zemunskog Viteza. Posle dve godine prešao je u Građanski, klub takođe iz Zemuna i kao sedamnaestogodišnjak odigrao desetak utakmica za prvi tim. U proleće 1944. priključio se Narodnooslobodilačkoj borbi. Kraj rata dočekao je kao pripadnik KNOJ-a i bio na službi u Valjevu, Kragujevcu i Kruševcu. Kao član fudbalske reprezentacije KNOJ-a, učestvovao je na Svearmijskom prvenstvu, održanom u Beogradu jeseni 1946. godine. Sledeće 1947. godine, dobija prekomandu u Beograd radi pohađanja fiskulturne škole Jugoslovenske armije i postaje član Partizana.
Kao izraziti napadač, preciznog šuta, ispoljio je svu golgetersku sposobnost. U primanju lopte od saigrača, uvek je znao da se nađe u pravom momentu na pravom mestu, a isto tako je znao gde da sačeka loptu. U završnim akcijama, najčešće mu je asistirao Bobek, pored koga je dolazio do golgeterskog izražaja.
Marko je bio veliki ljubimac navijača, koji su se oduševljavali njegovim golovima.
Posebno su ga zapamtili navijači Crvene zvezde, jer je bio fatalan za njihov klub.
Od 25 utakmica protiv „večitih“ (prvenstvo, Kup i prijateljske), postigao je 24 gola. Bio je akter mnogih velikih utakmica, kao na primer protiv mađarskog Honveda 1954. god. Po jakoj kiši, pred punim stadionom, Partizan je pobedio sa 3:2, a Valok je postigao pobedonosni gol. Zbog jake kiše, fotoreporteri su spakovali aparate, osim Stevana Kragujevića iz „Politike“, koji je jedini uspeo da ovekoveči taj trenutak.
Marko Valok je u Partizanu igrao do februara 1959. kada je završio karijeru. Kao igrač, osvojio je titulu 1949. i tri nacionalna Kupa, 1952, 1954. i 1957. Za Partizan je odigrao 470 utakmica i postigao 411 golova. Za jugoslovensku reprezentaciju nastupao je 6 puta i postigao 3 gola. Nekoliko sezona bio je najbolji strelac Partizana. U sezoni 1953/‘54. imao je kraći igrački prekid, jer je u to vreme završavao Pešadijsku oficirsku školu u Sarajevu
Po završetku igračke karijere, bi je na dužnostima u JNA. U vremenu 1959-1963. u cilju sportsko-tehničke saradnje, proveo je kao fudbalski instruktor u Burmi (današnji Mjanmanr). U ovoj dalekoj zemlji, bio je organizator i operativac škole fudbala armije Burme. Organizovao je kurseve fudbalskih aktivnosti po garnizonima, kao i kurseve za fudbalske trenere. Od 1960. do 1963. vodio je klub „Burmanska armija“, sa kojim je osvojio 3 uzastopne šampionske titule. Između ostalog, bio je selektor omladinske i A reprezentacije Burme. Bio je čak i sudija na prvenstvenim utakmicama, kao i glavni sudija u finalu Kupa ove zemlje. Za zasluge u radu, dobio je više priznanja od burmanske armije, kao i priznanje Fudbalskog saveza Burmanske unije, za rad sa njihovim nacionalnim selekcijama.
Po povratku u Jugoslaviju, bio je trener Partizana u dva navrata. Najpre u jesenjem delu prvenstva 1963, a drugi put 1965. u prolećnom delu, kada je sa „crno-belima“ osvojio šampionsku titulu.
Višu vojnu akademiju završio je 1965. Dve godine kasnije, na lični zahtev prestala mu je služba u JNA, u činu potpukovnika. Konačno se posvetio trenerskom pozivu. Od naših klubova, trenirao je kruševački Napredak, Mladost iz Smederevske Palanke, užičku Slobodu, Galeniku, Crvenku, Rad, Budućnost iz Podgorice, OFK Beograd, Vojvodinu, Borac iz Banjaluke i Teteks iz Tetova. Radio je i u inostranstvu. U SAD je trenirao klub Filadelfija Fjuri, u Turskoj Adana Demir, a u Kuvajtu Sahel Sport klub. U periodu 1977-1978. bio je selektor reprezentacije Jugoslavije.
Kao ofcir JNA, dobitnik je odlikovanja: Medalja za hrabrost, Orden za hrabrost, Orden zasluga za narod i Orden za vojničke zasluge. Od sportskih priznanja, dobitnik je Zlatne plakete FK Partizan, Zlatne plakete Fudbalskog saveza Srbije i Srebrne plakete Fudbalskog saveza Beograda.
Saša Petrović