Danas, 6. marta 2021. godine, jedan dan bez maski, teških vesti, ograničenog rada restorana I prodavnica, a prepun zagrljaja i druženja s našim najmilijima klizi u prošlost sve brže. Svi treba da damo svoj doprinos borbi i budemo „ona promena koju bismo želeli da vidimo u svetu“. Ukoliko se svaki građanin Srbije bude vodio time, uverena sam da je „povratak u normalnost“ bliži nego što mislimo
Pre tačno godinu dana, tog 6. marta 2020. koronavirus stigao je u Srbiju. Preko noći, život koji smo do tada živeli potpuno je nestao.
Danas, 6. marta 2021. godine, jedan dan bez maski, teških vesti, ograničenog rada restorana i prodavnica, a prepun zagrljaja i druženja s našim najmilijima klizi u prošlost sve brže. Jedina stvar koju sigurno znamo nakon godinu dana jeste da je jedini put do povratka u život pre korone - zajednička borba. Neprestani i kontinuirani napor svih nas - kriznog štaba, Vlade, svih državnih institucija, ali i svakog pojedinca u društvu. Svi treba da damo svoj doprinos borbi i budemo „ona promena koju bismo želeli da vidimo u svetu“. Ukoliko se svaki građanin Srbije bude vodio time, uverena sam da je „povratak u normalnost“ bliži nego što mislimo.
Retrospektiva godine iza nas - godina teških izazova, borbe i pobeda.
Ako je sudeći po dosadašnjim rezultatima u epohi pandemije, borimo se žestoko. Kada je poslednji put Republika Srbija bila evropski prvak, ali ne u košarci i vaterpolu, nego u ekonomskom rastu? Kada je zdravstveni sistem Srbije poslednji put bio drugi po performansama u Evropi? Kada je Srbija takve rezultate ostvarivala oslanjajući se na sopstvene resurse, sopstvene snage i sopstvenu borbenost? Kada je Srbija poslednji put iz čitavog sveta dobijala toliko pohvala i pozitivnih ocena kao danas? Sve to postignuto je za vreme sveobuhvatne krize, neviđene od Drugog svetskog rata. Da budem potpuno jasna, sigurno bih bila neizmerno srećnija da smo sve ove uspehe postigli u neka srećnija vremena, bez ikakve dileme. Međutim, mislim da nas uspesi koje postižemo u borbi protiv virusa mogu još više ojačati, ujediniti i uliti nam dodatnu snagu, koja nam je preko potrebna.
To su sve rezultati našeg jedinstva i zajedničke borbe države i društva, s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. Takve pobede predstavljaju akumulirane rezultate višegodišnjih reformi. Pandemija nas nije samo naterala da naučimo mnogo toga o virusu. Dala nam je priliku i da naučimo mnogo toga o sebi.
Naučili smo da smo sposobni da se grčevito i neprestano borimo i izborimo za najpotrebnije resurse kako bismo zaštitili zdravlje naših građana. Kada se ceo svet suočavao s nestašicama medicinske i zaštitne opreme, Srbija je uspela da ih velikom brzinom i pre mnogih drugih nabavi. Dok se ceo svet grčevito borio za respiratore, Srbija je tokom svih ovih 365 dana imala dovoljno uređaja za sve kojima su oni bili neophodni.
Pandemija nas je, takođe, naučila da, kada je to neophodno, možemo da pobeđujemo oslanjajući se na sopstveno znanje, sposobnosti i kapacitete. Kao jedina država u Evropi, i to u maksimalnim rokovima, podigli smo dve potpuno nove bolnice. Velikom brzinom smo uspeli da organizujemo domaću proizvodnju gotovo svih deficitarnih proizvoda. U Srbiji se danas prave domaće hirurške maske, dezificijensi, lekovi za koronu, domaći ELISA testovi. Dizajniran je čak i prvi prototip srpskog respiratora, a početak domaće proizvodnje vakcina na „Torlaku“ više nije tako daleka budućnost.
Takođe, naučili smo, a polazeći od specifičnosti srpskog društva i ne kopirajući strane modele, da možemo da pronađemo najbolji balans između zdravstvenih mera predostrožnosti i ekonomskog opterećenja privrede. Dok mnoga druga društva mesece provode u lokdaunu, njihove privrede trpe, a zdravstveni sistemi kubure sa slobodnim kapacitetima, Republika Srbija i njeni građani 2020. godinu završavaju s najvišom stopom rasta u Evropi, s vrlo prilagodljivim i otpornim zdravstvenim sistemom i retko požrtvovanim lekarima. Uz to, u privredu smo uložili osam milijardi evra, pomogli najpogođenije sektore privrede, nezaposlenost održali pod kontrolom, a plate nastavili da podižemo. Zdravstveni radnici su dobili povećanje plata od 15%, uz dodatnu nagradu od 10.000 dinara za sve što su učinili za naše društvo i javno zdravlje.
Najzad, pandemija nas je naučila da smo sposobni ne samo da nabavimo već i da organizujemo i sprovedemo jednu od najefikasnijih kampanja masovne vakcinacije stanovništa na svetu. Srbija je danas na drugom mestu u Evropi po broju vakcinacija na milion stanovnika, ispred nas je samo Velika Britanija. Danas su građani Srbije ponosni na svoju državu i njen efikasan i kvalitetan sistem vakcinacije, dok istovremeno privlačimo sve više pohvala i pozitivnih ocena od medija i zdravstvenih stručnjaka iz inostranstva.
Pandemija koronavirusa, koliko god opterećujuća i naporna, ipak nam je dala priliku da bolje spoznamo sebe. Da svetu pokažemo i sebi dokažemo za koliko velika dela i pobede smo kao narod i država sposobni. Povratili smo, i to oslanjajući se na sopstvene snage, kolektivno samopouzdanje i veru u sopstvenu državu i velike mogućnosti.
Tokom pandemije smo pokazali da je Srbija potpuno drugačija zemlja nego što je ikada bila, a i od onoga što su drugi od nas očekivali. Do konačne pobede protiv koronavirusa ostalo je još mnogo teških borbi i rezova. Biće još mnogo izazova i napora da bismo povratili stare, lepe navike i pre godinu dana izgubljenu normalnost.
No, sa obnovljenom verom u sebe, s jednako požrtvovanim pristupom i stepenom odgovornosti, kao i beskrajno požrtvovanim zdravstvenim radnicima, uverena sam da ćemo kao država i društvo uspeti ne samo da izađemo iz ove katastrofe već i nastavimo da ređamo pobede u budućnosti.