Vakcina protiv koronavirusa i bolje razumevanje lečenja ove bolesti nam, posle toliko mračnih meseci, nude nadu za povratak normalnijem načinu života. I Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija mogu da budu ponosni na svoje programe vakcinacije. Elektronska registracija za vakcinaciju u Srbiji je impresivna, ističe u intervjuu za Kurir britanska ambasadorka u Beogradu Šan Makleod.
Primili ste prvu dozu britanske "Astra Zenekine" vakcine. Kako se osećate?
- Da. Vakcinisana sam oksfordskom "Astra Zenekinom" vakcinom prošlog vikenda na Beogradskom sajmu. Obično se ne osećam dobro nakon vakcinisanja i ovaj put nije bio izuzetak, ali je poslužilo kao dobar izgovor da se odmorim. Već u ponedeljak ujutru sam se osećala sasvim dobro, čak bolje nego inače. Iskoristila bih ovu priliku da se zahvalim ljubaznom medicinskom osoblju na Sajmu i u Institutu "Batut", koje sam upoznala prošle nedelje, kao i našim prijateljima i kolegama iz Ministarstva spoljnih poslova, koji su se pobrinuli da ja i druge diplomate budemo uključeni u program vakcinacije.
Da li se uskoro može očekivati i isporuka novih doza "Astra Zenekinih" vakcina Srbiji?
- Veoma sam ponosna što sam zajedno s predsednikom mogla da pozdravim dolazak prvih oksfordskih "Astra Zenekinih" vakcina u Beograd. Zadovoljna sam, jer vidim da je vakcinacija počela i u susednim zemljama. Ovog meseca region će takođe početi da prima "Astra Zenekinu" vakcinu kroz međunarodni program Kovaks. Britanija i Srbija su obe članice ovog programa.
Spomenuli ste, prilikom dočeka prve ture na beogradskom aerodromu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, da su na razvoju "Astra Zenekine" vakcine radili i naučnici iz Srbije...
- Uspešno hvatanje ukoštac s pandemijom mora da bude istinski međunarodni napor. "Astra Zenekinu / Oksford" vakcinu razvio je na Univerzitetu Oksford međunarodni tim koji uključuje, ako sam u pravu, najmanje dve mlade naučnice iz Srbije. Od dolaska u Beograd, pre 18 meseci, imala sam priliku da upoznam impresivne mlade žene koje se bave naukom i tehnologijom. Upoznala sam i briljantne mlade devojke koje razvijaju naučne projekte pomoću programa "Škole za 21. vek" Britiš kansela (British Council), čiji je cilj učenje kodiranja i programiranja pomoću "mikrobit" mini-procesora. Nadam se da će priča o naučnicama iz oksfordske grupe za razvijanje vakcine inspirisati druge devojke u Srbiji da studiraju prirodne nauke i možda same dođu do velikih otkrića. Što se tiče "Astra Zeneke", to je britansko-švedska farmaceutska kompanija. Sarađuje s partnerima u drugim državama, uključujući i Serum Institut u Indiji, gde su napravljene vakcine koje su trenutno u Srbiji.
Kako se svet - posebno Evropa - snašao u borbi protiv kovida, te koliko je pravedna raspodela vakcina?
- Pandemija je vlade i zdravstvene sisteme suočila sa ozbiljnim izazovima. Morali smo da naučimo kako da identifikujemo bolest, kako da sprečimo njeno širenje i kako da je lečimo. Napredovali smo u tome. Čovečanstvo je platilo veliku cenu: mnogi životi su izgubljeni, uključujući medicinske radnike, a životni uslovi širom sveta su se poremetili. Vakcina i bolje razumevanje lečenja ove bolesti nam, posle toliko mračnih meseci, nude nadu za povratak normalnijem načinu života. Ovo je ogroman izazov. Razvoj vakcina protiv kovida je obavljen neverovatnom brzinom. Obično bi za razvoj nove vakcine bilo potrebno mnogo godina, ali neke od ovih vakcina, za upotrebu protiv potpuno novog virusa, bile su dostupne za manje od godinu dana. Brza proizvodnja vakcine u ovom obimu je zahtevala ogroman napor. Proizvodni pogoni su morali da budu identifikovani i prilagođeni, a uvedeni su novi lanci snabdevanja i distribucije. Procesi testiranja i licenciranja morali su da obezbede efektivnost i bezbednost. Istovremeno, države se suočavaju sa svakodnevnim izazovima pandemije i njenim posledicama. I Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija mogu da budu ponosni na svoje programe vakcinacije. Elektronska registracija za vakcinaciju u Srbiji je impresivna. U Ujedinjenom Kraljevstvu je više od 20 miliona ljudi primilo prvu dozu vakcine, a u Srbiji više od milion. Program Kovaks će obezbediti vakcine ljudima širom sveta. Veoma sam ponosna zbog toga što je Velika Britanija opredelila oko 548 miliona funti za nabavku vakcina za neke od najugroženijih država sveta, preko Kovaksa. Vakcine "Astra Zeneka / Oksford" već su počele da pristižu u nekoliko afričkih zemalja.
Hoćemo li se uskoro vratiti staroj "normalnosti"?
- Radujem se što ću moći slobodnije da putujem po Srbiji kako bih se bolje upoznala s vašom zemljom. Takođe se radujem što ću moći da obiđem region i posetim svoje kolege u susednim britanskim ambasadama. Kao i svako drugi, želim da više viđam svoju porodicu i da znam da su bezbedni i zdravi. Iako, moram da priznam, uživam u nekim aspektima rada kod kuće i u tome što sada imam malo manje zgusnut diplomatski raspored. U ovom trenutku, čak i kada sam veoma zauzeta, imam malo više vremena za planiranje i organizaciju sopstvenog vremena.
Nakon što je zvanični London izašao iz pravila trgovine EU 31. decembra, prestao je da važi i trgovinski sporazum Srbije s Velikom Britanijom. Novi još nije potpisan, što znatno otežava stvari, privrednici kažu da trpe štetu, usporen je protok robe, a znatno su uvećane i carine, koje idu i do 20 odsto. Može li se uskoro očekivati potpisivanje novog sporazuma?
- Ostvarujemo dobar napredak i naši pregovarački timovi su uvereni da će sporazum biti postignut. Obe države znaju koliko je to važno za naše kompanije i potrošače.
Britanija od 1. januara zvanično nije deo EU. Šta su prednosti, a šta mane bregzita?
- Birači u Ujedinjenom Kraljevstvu su većinski glasali za izlazak iz EU, kako bi veći stepen odlučivanja, na primer, na polju međunarodne trgovine, bio vraćen u London. Evropski susedi ostaće u grupi naših najbližih prijatelja i saveznika. I dalje ćemo raditi zajedno bilateralno i multilateralno u drugim međunarodnim organizacijama. I dalje ćemo deliti demokratske vrednosti, snažnu posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima i rešenost da pronađemo rešenja za globalne probleme kao što su, na primer, klimatske promene.
Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta Velike Britanije. Svedoci smo velikih klimatskih promena, dok s druge strane često svet ima nemaran odnos prema prirodi... Šta mora da bude ključno kada je o ovoj temi reč?
- Ovo je lični i diplomatski prioritet za mene. Čak i dok se hvatamo ukoštac s pandemijom, znamo da su klimatske promene jedan od najvećih izazova s kojima se suočava naša planeta. Veoma mi je drago što ovo pitanje postaje sve važnije u javnom mnjenju u Srbiji i što je Beograd najavio da će preduzeti napore u suočavanju sa ekološkim problemima kako bi postao zeleniji grad. U borbi protiv klimatskih promena i za zaštitu životne sredine potrebni su međunarodni napori. Unutar zemalja biće neophodni napori čitavih vlada. Međutim, vlade same ne mogu da donesu promenu koja nam je potrebna. Biće neophodno da nacionalna i lokalna samouprava, preduzeća, škole i univerziteti, mediji, civilno društvo i svi mi kao pojedinci odigramo svoju ulogu. Moramo da koristimo manje energije, više recikliramo, bolje brinemo o okolini i prirodnim resursima. Ukratko, svi moramo da smanjimo uticaj na našu dragocenu okolinu. Kasnije ove godine Ujedinjeno Kraljevstvo biće domaćin velike Konferencije UN o klimatskim promenama - COP 26 u Glazgovu. Već smo se obavezali na cilj nulte neto emisije ugljen-dioksida do 2050. godine i isključivanje novih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2030. Sada imamo značajan broj radnih mesta u zelenoj energiji i drugim zelenim tehnologijama i masovno smo smanjili troškove proizvodnje čistije energije.
Kurir.rs/ Boban Karović