Demonstranti su danas zatvorili sve glavne puteve koji vode do Bejruta, zbog čega je nastao zastoj u saobraćaju i ometena isporuka zaliha kiseonika do bolnica u kojima se leče oboleli od kovida-19.
Protesti u Libanu traju već danima u vreme pada vrednosti lokalne valute u odnosu na dolar, rasta cena i prepirki političkih rivalskih grupa koje su dovele do odlaganja obrazovanja nove vlade.
Od ranih jutarnjih sati, mala grupa demonstranata je blokirala južne, severne i istočne ulaze u Bejrut, paleći automobilske gume i parkirajući vozila na glavnim putevima.
U drugim delovima Libana vojnici su nakratko otvorili neke puteve, ali su ih demonstranti ubrzo zatvorili.
Predsednik sindikata bolnica u Libanu Sleiman Harun je izjavio za Asošiejted pres da su posle dva dana vikenda, kada nije bilo distribucije kiseonika, zalihe u nekim bolnicama na izmaku i hitno su im potrebne, posebno za obolele od kovida -19.
"To nije šala. Radi se o životu i smrti", rekao je Harun, apelujući na demonstrante da puste vozila sa zalihama kiseonika da prodju.
Liban ima nekoliko postrojenja za kiseonik i odatle se snabdevaju bolnice širom zemlje, uključujući neke u udaljenim područjima. Uprkos zaključavanju koje traje nedeljama broj novih slučajeva zaraze je visok.
Juče je registrovano 2.377 novih slučajeva, a ukupan broj inficiranih od februara je preko 395.000. Preminulo je 5.047 obelelih, uključujući 33 u nedelju.
U subotu je premijer prelazne Vlade Libana Hasan Diab upozorio da zemlji preti haos i apelovao na političare da potisnu medjusobne nesporazume kako bi se obrazovala nova vlada i otvorio put neophodnoj stranoj pomoći.
Još u oktobru je bivši premijer Saad Hariri dobio zadatak da obrazuje novu vladu, ali mu to nije pošlo za rukom ni pet meseci kasnije jer se ne slaže sa predsednikom Libana Mipelom Auonom o sastavu te vlade.
Lokalna valuta je u subotu dostigla rekordno nisku vrednost i na crnom tržištu se jedan dolar menjao za 11.000 funti (u julu prošle godine kurs dolara je bio 9.900 funti).
Liban ulazi iz krize u krizu, počev od protesta širom zemlje u oktobru 2019. godine, koji su pokazili razmere finansijskih i ekonomskih teškoća.
Situacija je još više pogoršana zbog pandemije korona virusa i razorne eksplozije u bejrutskoj luci u avgustu kada je poginulo 211 ljudi, a povredjeno više od 6.000 i kada su srušeni ili oštećeni veliki delovi Bejruta.
Kurir.rs/Beta