Abazovićeva odluka da Ustavni sud ipak preispita Zakon o slobodi veroispovesti izazvala buru. Mnogi to vide kao novi udar na SPC
Ovo što sada radi vlada Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića nezabeleženo je u parlamentarnoj demokratiji, ocenio je za Kurir jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević komentarišući najavu potpredsednika vlade Crne Gore da će nedavno usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti, na njegov zahtev, odnosno njegovog pokreta URA, dobiti svoj pečat na Ustavnom sudu. Pomenuti zakon, inače, donela je vlast Mila Đukanovića i taj akt je predstavljao udar na SPC, pa je nakon pada DPS izmenjen. Međutim, Abazović bi sada ponovo da ga menja, što neki vide kao novi udar na SPC.
Zebnja
- Imajući u vidu dosadašnje aktivnosti vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića, plašim se da na priču o Zakonu o slobodi veroispovesti nije stavljena tačka, nego tri tačke, pošto je potpuno neobjašnjivo da politički subjekt, koji je zajedno sa nama glasao o Zakonu o slobodi veroispovesti, sada traži ocenu ustavnosti kod Đukanovićevog ustavnog suda. To nije zabeleženo ni u jednoj parlamentarnoj demokratiji i verujem da neće ni biti zabeleženo. Zbog toga i imam zebnju da ćemo gledati nastavke ovakvog ponašanja, a tiče se onoga što je predstavljalo osnov našeg političkog delovanja i obećanja na osnovu kojih smo 30. avgusta pobedili Đukanovića i njegov režim - poručio je Knežević za naš list.
Podsetimo, Abazović je izjavio da inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti ima za cilj da stavi pečat na celu priču da će kulturna dobra Crne Gore završiti negde drugde. Njegov poslanički klub Crno na bijelo uputio je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 12 Zakona, koji se odnosi na zaštitu kulturnih dobara.
Tačka ili ipak ne
Abazović je istakao da je na Zakon o slobodi veroispovesti stavljena tačka i da su verske zajednice dovedene u ravnopravan položaj. U spornom članu se navodi da se u slučajevima premeštanja, iznošenja iz države ili otuđenja dobara koja predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore, a na kojima pravo svojine ima verska zajednica, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.
Kurir.rs/ I. Žigić
Bonus video: