Smena Saše Filipovskog nastavak je neslavnog niza crno-belih koji nikako da nađu predvodnika na duže staze
Vladavina Duška Vujoševića i posle godine osam, devet godina lutanja u potrazi za dostojnom zamenom slavnog treneru. Partizan je od 2015. godine promenio čak osam trenera, a ako uključimo i Vladu Jovanovića koji je vodio klub dok je Vujošević bio u CSKA dolazimo do brojke od čak devet šefova struke!
Košarkaški klub Partizan godinama je bio prepoznatljiv po jakom uticaju trenera. Kako o delovanju "šefa" na zbivanja na terenu, tako i na sve priče van terena, vođenje kluba, borba za što bolji položaj tima, vrhunski rad sa mladim igračima... Sve to bilo je delo Duleta Vujoševića, a period koji je usledio od njegovog odlaska iz kluba obeležilo je nešto nezamislivo za Partizan - stalne smene trenera!
Jedan trener po godini. Bez kontinuiteta, a ako i dođe do stvaranja nekog uspeha slede drugi problemi kao što je to bio slučaj sa Trinkijerijem. U takvim turbulentnim dešavanjima potpuno je logično da nema ni uspeha. Osim Andree gotovo da nema trenera koji je ostavio neki trag (čitaj: veći uspeh) od odlaska Vujoševića. Osvajanje Kupa Srbije nije nešto s čim se klub veličine Partizana može da zadovolji. A, osim toga - drugih pehara nije bilo!
Aleksandar Matović je poslednja lasta u nizu. Da li će ostati u crno-belom jatu duže od prethodnika pokazaće vreme. A, upravo to vreme uči jednom velikom činjenicom - samo trener koji ima kontinuitet u radu i neograničeno poverenje može do uspeha.
Kurir sport / M. Bjelinić