Kriza izazvana korona virusom uticala je na to da šest od deset Evropljana kaže da više razmišljaju o budućnosti EU, pri čemu se bolji životni standard i veća solidarnost među državama članicma vide kao prioriteti budućeg razvoja Unije, pokazuje poslednji Evrobarometar.
Prvo zajednično istraivanje Evropskog parlamenta i Evropske komisije, sprovedenom u svih 27 drava članica EU, pokazalo je da velika većina Evropljanja (92 %) zahteva da se glas građana više uzima u obzir u odlukama koje se odnose na budućnost Evrope '.
Tri četvrtine Evropljana smatra da će predstojeća Konferencija o budućnosti Evrope imati pozitivan uticaj na demokratiju u EU.
Ispitanici kau da bi ljudi iz svih sfera ivota trebalo biti aktivno uključeni (51%), sa 47% koji kau da bi mladi trebalo da imaju posebno vanu ulogu, kao i nacionalne vlade (42%) i akademici, stručnjaci, intelektualci i naučnici (40%).
Neto vie od polovine Evropljana (51%) elelo bi da se i sami uključe, a najvie oduevljeni su irski ispitanici (81%), a slede Belgijanci (64%), Luksemburani (63%) i Slovenci (63%).
Upitani za najpoželjiniji razvoj događaja koje očekuju da vide u budućnosti Evrope, ispitanici su na prvo mesto stavili boji životni standard (35%) i jaču solidarnost među državama članicama (30%).
Evropljani takođe daju prioritet razvoju zajedničke zdravstvene politike (25%) i uporedivih obrazovnih standarda (22%).
Evropljani smatraju da su potovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (32%) i njena ekonomska, industrijska i trgovinska moći (30%) glavne vrednosti EU.
Većina građani EU ( 45%) vidi klimatske promene kao glavni globalni izazov koji utiče na budućnost EU, a zatim slede terorizam, zdravstveni rizici i migracije.
Kurir.rs/Tanjug