Kina bi mogla napasti Tajvan u narednih šest godina, upozorio je američki admiral Filip Dejvidson na saslušanju pred američkim Senatom.
Dejvidson je najviši američki oficir u Aziji, a kineska opasnost objasnila je zahtev Senata da odobri razmeštanje protivraketne baterije Aegis Ashore na ostrvu Guam, američkoj bazi u zapadnom Pacifiku, koja bi mogla presresti najmoćnije kineske rakete.
"Guam se mora braniti i pripremiti za pretnje koje će uslediti u budućnosti", upozorio je Dejvidson.
Pozvao je Senat da odobri finansiranje sistema protivraketne odbrane, ne samo za odbranu Tajvana, već i Australije i Japana, "kako bi Kina znala da je cena onoga što žele da rade previsoka".
Tajvan je ostrvo koje je bilo deo Kine do pobede komunističke revolucije. Kina to smatra svojom teritorijom. SAD prihvataju politiku "jedne Kine", ali imaju sporazum sa Tajvanom koji ga neformalno definiše da brani ostrvo u slučaju kopnenog napada.
"Bojim se da Kina ubrzava ostvarenje svojih ambicija da istisne Sjedinjene Države i našu vodeću ulogu u međunarodnom poretku", rekao je admiral Philip Dejvidson.
Upozorio je da bi Kina mogla da shvati pretnju da će Tajvan vratiti u svoje redove tokom ove decenije, ili "u narednih šest godina". Dejvidson je upozorio da postoji sve veći rizik da bi Kina mogla da odluči da jednostrano promeni trenutni status kuo, pre nego što američke snage mogu efikasno da odgovore.
Tajvan se otcepio od kontinentalne Kine na kraju građanskog rata 1949. godine, kada je tamo šef nacionalističkog Kuomintanga Chang Kai-shek zadržao vlast, dok je Komunistička partija Mao Zedonga pooštrila kontrolu nad kontinentalnom Kinom.
Tenzije između dve Kine pojačale su se od pobede Tsai Ing-vena na izborima 2016. godine. Predsednik Tajvana nije sklon jačanju veza sa kontinentom, što je izazvalo burne reakcije vlasti u Pekingu. SAD naoružavaju Tajvan i šalju svoje ratne brodove u moreuz, dalje podižući tenzije.
Kina uslovljava diplomatske odnose sa zemljama nepriznavanjem Tajvana. Vašington je preneo diplomatsko priznanje sa Tajvana na Kinu 1979. godine, ali je ostao najvažniji tajvanski nezvanični saveznik. Ali zvanično, Sjedinjene Države ne žele da kažu da li će vojno napasti Tajvan u slučaju invazije. Admiral Dejvidson predložio je Senatu da se ovo preispita.
Tramp je snažno podržao Tajvan, šaljući razarače i nosače aviona u okolne vode. Nakon inauguracije Džoa Bajdena, Stejt department je u januaru rekao da je američka posvećenost ostrvu čvrsta. Osoba koja deluje kao tajvanski nezvanični ambasador u Sjedinjenim Državama pozvana je na Bajdenovu inauguraciju, potez bez presedana od 1979. godine.
Kurir.rs/Jutarnji.hr