Trošna soba bez prozora, struje i vode, jedino je što joj je majka mogla priuštiti
Detinjstvo Kristine Knežević iz bačkog sela Gospođinci daleko je od bezbrižnog. Njena porodica nije imala svoju kuću, a nakon smrti oca, sa majkom živi u nehumanim uslovima.
Nedaće koje je sustižu ne sprečavaju je da bude uzorna učenica.
Iako uči uz plamen sveće, desetogodišnja Kristina je odličan đak osnovne škole u Gospođincima. Trošna soba bez prozora, struje i vode, jedino je što joj je majka mogla priuštiti.
Iako uči uz plamen sveće, desetogodišnja Kristina je odličan đak osnovne škole u Gospođincima. Trošna soba bez prozora, struje i vode, jedino je što joj je majka mogla priuštiti.
- Pod svećom je učiti jako loše. Meni to i smeta - kaže Kristina.
Na pitanje šta joj je najpotrebnije, odgovara da je to kuća. Skromno kaže da bi volela da ima i sto sa barbikama i kupatilo.
Majka Vukosava se razbolela, pa sve teže obavlja i sezonske poslove od kojih je zarađivala. Živi trenutno od socijalne pomoći, najveći deo ide Kristini za školske potrebe.
- Nemam kuda. Gde god sam pitala, niko neće da me pusti da samo održavam. Svi traže da se plaća stan 60 evra. Odakle meni - žali se Vukosava Disić.
Udruženja građana "Put, istina, život" iz Žablja pokrenulo je akciju prikupljanja novca da se Kristini i njenoj majci pomogne.
- Da pronađemo kuću koja je, recimo, socijalna kuća gde bismo mogli da smestimo Kristinu i tu bismo renovirali i sredili sve ono što je potrebno. I druga opcija jeste da nađemo neki plac i na tom placu da izgradimo kuću - ukazuje Mile Jovaković iz udruženja "Put, istina, život".
Dodatna muka je što su u tom objektu Kristina i njena majka podstanari i što će na proleće morati da se isele.
(Kurir.rs/ RTS)