DR MARIJA MILENKOVIĆ ZA KURIR O TEŠKIM POSLEDICAMA KORONE: Pacijenti završavaju i na respiratoru, evo koji organi su NAJUGROŽENIJI
Alarmantno je koliko mnogo imamo pacijenta koji imaju teške posledice nakon preležane korone zbog kojih čak i završavaju na respiratoru. Nažalost, komplikacije na brojnim organima i sistemima posle kovida 19 dovode i do smrtnih ishoda - ističe u intervjuu za Kurir ass. dr Marija Milenković, anesteziolog u Urgentnom centru (UC) u Beogradu, koja je bila koordinatorka kovid bolnice "Bežanijska kosa" dok je ovaj KBC bio u kovid sistemu.
Koje su to, konkretno, posledice korone?
- To su embolija pluća, tromboza, koja izaziva šlog i infarkt. Mnogima ostaju fibroze na plućima, što je oštećenje tkiva pluća u vidu ožiljaka koji smanjuju kapacitet i pacijenti i posle preležane korone završavaju na respiratoru. Takođe, zbog pada imuniteta usled kovida 19 dolazi i do novih infekcija, neretko bakterijskih, i sve se još više komplikuje. Nemali je broj i komplikacija na drugim organima - jetri, bubrezima, srcu, česta su srčana popuštanja. Iz UC ih upućujemo dalje u Klinički centar, kod specijalista.
Kako prepoznati komplikacije?
- Otežano disanje, lupanje srca, nedostatak daha, nemogućnost kretanja, izrazita slabost u mišićima, vrtoglavica, bol u glavi nam kazuju da nešto nije u redu i uopšte se ne smeju zanemarivati. I ovde, kao i kod korone, ključ je u ranom javljanju lekaru.
I te posledice pogađaju i stare i mlade?
- Apsolutno sve. Korona ne bira godine i životnu dob gde će da ostavi posledice. Strašno je što mnogo ostavlja posledice na radno sposobno stanovništvo.
A šta je s hroničnim bolesnicima? Koliko su oni oštećeni u ovoj epidemiji?
- Dosta je ljudi trpelo u prethodnom periodu, nisu mogli da odu na pregled, pa sada imamo akutizaciju hroničnih bolesnika. Povećan je broj pacijenata koji se u UC javljaju zbog infarkta, moždanog udara i svih pogoršanja hroničnih bolesti, što takođe zahteva posebnu brigu i pažnju.
Koliko među pacijentima pronalazite onih s kovidom?
- Raste broj pregleda u izolaciji UC, gde dolaze pacijenti sa svih strana s temperaturom. Prijemno-trijažna služba, koju vodi urgentna medicina, funkcioniše perfektno i zahvaljući tome pravi branik u UC da se prepozna korona i da ne uđe u Urgentni. Protekle nedelje u Urgentnom smo imali dosta mlađih ljudi, pa i sa teškom kliničkom slikom. I to zato što se kasni, jer kod kuće sede s temperaturom nedelju dana i tek onda se javljaju lekaru. Testiranjem se utvrđuje da li imaju kovid ili je uzrok temperature nešto drugo.
Potvrdi li se često korona?
- Da, a čak i pored negativnog testa, ako je lekarima sumnjivo da može da bude korona, rade se snimak pluća, kompletne laboratorijske analize. I ako se dokaže da je ipak kovid, pacijent se šalje u kovid bolnicu.
Koliko dnevno pacijenata prođe kroz UC?
- Imamo oko 1.000 pregleda dnevno, što je znatno više nego inače, pa i više nego što smo navikli u letnjim i zimskim mesecima, kad su pojačane traume, povrede na poljoprivrednim mašinama, odnosno zbog snega i leda. Ljudi u UC su obučeni i navikli na brojne i teške pacijente, ali Urgentni jeste preopterećen. Pored toga što UC daje lekare u kovid bolnicu u Batajnici, 24 sata, sedam dana u nedelji zbrinjava sve druge pacijente i patologiju, uključujući najteže, životno ugrožene pacijente, politraumatizovane, sva septična stanja koja su van korone... I ovo je druga strana medalje tokom epidemije - rad u nekovid bolnici u vreme korone. Niko od lekara ne pita, svi su ponovo stali u red, iscrpljeni, ali predani poslu i Hipokratovoj zakletvi.
Ali i besni. Dok spasavate živote, besne korona žurke, koncerti...
- Velika okupljanja, skijališta, koncerti doveli su do porasta broja zaraženih. Ponovo se u bolnici traži mesto više, kovid bolnice su u veoma teškom stanju. A medicinski radnici, koji su na izmaku snaga, svojim entuzijazmom i nadljudskim naporima omogućavaju da sve funkcioniše. Ali istina je da svoje razočaranje i bes kriju ispod maski. Zdravstveni radnici moraju da imaju podršku svih građana. Međutim, mnogi svojim ponašanjem javno pokazuju da ne poštuju zdravstvene radnike.
I šta nam je činiti? Dugo zaključavanje?
- Poražavajuće je da smo mi, kao građani, apsolutno neodgovorni, tim pre što imamo mogućnost da se vakcinišemo, sve nam je obezbeđeno. Neosetljivi smo prema drugima. Svako treba da bude savestan i da uvek pomisli da pacijenti na respiratoru sutra mogu biti i osobe koje najviše vole i članovi njihove porodice. Ipak, i mimo svega, još imam veru u svoj narod da će postupiti kako treba. Zar je teško maska, zar je teško da se izbegavaju druženja i zar je teško da se vakciniše, kad za razliku od ostatka sveta imamo dostupne čak četiri vakcine da biramo.
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)