Imunolog Dušan Popadić rekao je da imunizacija u Srbiji odnosu na druge zemlje teče odlično, ali u odnosu na potrebe - nedovoljno i zato treba ubrzati tempo.
Imamo više od 80 odsto ljudi koji mogu da budu lako zaraženi, istakao je Popadić.
U sedam gradova u Srbiji - Subotici, Čačku, Kraljevu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Leskovcu, nastavlja se imunizacija - bez prijavljivanja, za sve starije od 60 godina.
Imamo još jedan vikend sa stržim merama. Popadić je rekao da će trenutno zatvaranje imati mali uticaj na dalje širenje virusa u polulaciji, ali, kako ističe, takve su i mere.
- Imunizacija u odnosu na druge zemlje teče odlično, ali u odnosu na potrebe je nedovoljno. Možda imamo oko 500.000 ljudi kojima je od druge doze prošlo tri nedelje, što se smatra da je dovoljno da se razvije imunitet, to je ispod 10 odsto stanovništva - rekao je Popadić.
Ako tu dodamo oko 500.000 ljudi koji su bili u kontaktu sa virusom, stižemo do cifre od milion, imamo više od 80 odsto ljudi koji mogu da budu lako zaraženi, što je loše, dodao je imunolog Popadić.
Vakcinacija bi trebalo da stavi tačku na pandemiju
- Još smo daleko od toga, više od 80 odsto ljudi nije zaštićeno, došli smo do toga da imamo 20 odsto ljudi koji su možda zaštićeni, treba ubrzati tempo, treba se što pre imunizovati - rekao je Popadić.
Govoreći o tome da li treba proveravati antitela, dr Popadić kaže da ljudi treba da veruju da kada su se vakcinisali drugom dozom ne treba da proveravaju posle tri nedelje, nije kod svih ista dinamika produkcije antitela: neki će da provere antitela za 10 dana, za 25 dana, ako provere za 10 dana pa se ispostavi da nema antitela, a možda bi se posle 12 dana detektovali istim tim testom.
- Tako da u ovom trenutku, većina ljudi tapka u mraku što se tiče testova, laboratorijskog testiranja, ne zna se koliko neka osoba mora da ima antiela i kojih tačno da bi bila zaštićena od neke definisane doze virusa - istakao je Popadić.
Onaj ko je vakcinisan ima više antitela od onog ko je preležao virus.
Navodi primer Izraela, gde možemo da pratimo efekat imunizacije - kod njih i broj novih slučajeva i broj smrtnih slučajeva je u padu, a dosegli su da je 50 posto polulacije dobilo drugu dozu, ali su daleko od onoga što se smatra kolektivnim imunitetom, ali se vide rezultati.
- Ne možemo da raspolažemo preciznim podacima, jedini način da tačno znamo šta se dešava je da se ukrste svi podaci, iz baze podataka rezultate testiranja, baze sa e uprave gde se registuju oni koji su vakcinisani i Izis baza - onda bi mogli da znamo ko preležao, da li je bio bolestan, kada je bio bolestan, kakva mu je klinička slika, ako bi uradili sintezu podataka iz te tri baze - kaže on.
Šta je ćelijski imunitet
Popadić kaže da ne znamo da li je ćelijski imunitet važniji, dodajući da je to skuplji proces i teže ga je izmeriti, to traje nedelju dana od momenta uzuimanja krvi do izdavanja rezultata, to se ne radi komericijalno, cena bi bila više od 30.000.
- Ćelijski imunitete pokazuje broj T limfocita koji se umnožavaju nakon stumulacije atigenima sars kov 2 i koji prodeukuju citokin - inteferon gama, koji je jedan od najvažnijih citokima kojima se meri TH1 imunski odgovor koji je najefikasniji u borbi prtiov virusa - objasnio je Popadić.
Da li ćemo morati često da se vakcinišemo
Ne mislim da ćemo morati često da se vakcinišemo, to nije ništa novo, na primer vakcina protiv tetanusa ili hepatitisa imamo 3 doze, nulti dan, za mesec dana pa za 6 meseci.
- Odlično je da se proizvode vakcine u našoj zemlji, na taj način se obezbeđuje veća sigurnost stanovništva, razvoj takve tehnologije je nešto što može da bude samo dobro za našu zemlju - kaže Popadić.
- Prevashodno moramo imati na umu da je vakcina namenjena, ne da nam obezbedi putovanje, nego da nas zaštiti od bolesti - zakljulčio je Popadić.
(Kurir.rs/ RTS)