NAJTEŽE MI JE PALO NAREĐENJE DA SE POVLAČIMO: Preminuli ruski junak Albert otkrio za Kurir zbog čega je došao da se bori na KiM
Albert Andijev, čuveni dobrovoljac iz Južne Osetije koji se tokom 1999. godine borio rame uz rame sa srpskim vojnicima na KiM, preminuo je od posledica kovida u bolnici u Batajnici.
Andijev je uoči 20. godišnjice bombardovanja dao intervju za Kurir u kome je opisao detalje borbe protiv albanskih terorista.
- Nije me brinulo da li ću poginuti. Bitno mi je bilo da budem na pravoj strani, a 1999. borio sam se na strani istine, na strani naroda koji je branio svoje. Kosovo i Metohija, to je zemlja koja pripada Srbiji! Danas bih uradio isto, rame uz rame sa hrabrim srpskim vojnicima - započeo je ispovest Albert.
Nakon dolaska u tadašnju SRJ raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi, a iz rata je izašao kako vojni invalid 100 odsto.
- Tog 5. maja kod Suve Reke pogođen sam u oko... Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao, a tada sam dobio i drugi metak u ruku. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu - priča Andijev.
- Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se... Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač - priseća se hrabri Rus.
Andijev zaključuje da je heroj onaj koji je svojoj zemlji dao sve, pa i život.
- Vojnici su tokom rata odlazili u crkve i svetinje. Molili smo se. To nam je davalo snagu, duhovni mir, ako imaš taj mir u sebi, jači si. Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo. Nikome ne želim da doživi poraz bez poraza - kaže Andijev.
Nakon rata ostao je da živi u Srbiji.
Oženio se Vlasotičankom, dobio je sina Lazara, koga je nazvao po čuvenom srpskom vladaru. Dugo su živeli u Vlasotincu, a nakon nekoliko godina su se preselili u Beograd.
- Rekao sam svom sinu: "Sine moj, tvoja sudbina će biti teška, nikada nećeš smeti da voliš Rusiju više od Srbije i nećeš smeti da voliš Srbiju više nego Rusiju, moraćeš ih voleti podjednako" - rekao je na 20. godišnjici bombardovanja Andijev.
(Kurir.rs)