Pravo na život i imovinu građanima su zagarantovani najvišim pravnim aktom države - ustavom. Ipak, ponekad se čini da je Ustav samo mrtvo slovo na papiru, a da je praksa često potpuno drugačija. To je na svojoj koži osetila porodica Hranislava Dimitrijevića (65) iz Kraljeva koji je imao tu nesreću da rani lopova kooji mu je obio radnju, a potom i na njega nasrnuo.
"Ja ništa ovde ne razumem. Lopovi su obili radnju našeg oca, koji je izašao da vidi šta se dešava kada se začuo alarm. Oni su ga napali, imali su u rukama neke metalne štangle. Otac je pao. Sa zemlje je izvadio pištolj, pucao da se odbrani i ranio jednog od lopova. Sada nas taj isti lopov tuži i traži odštetu od 2 miliona dinara. Čak ne tuži samo oca koji je pucao, već mene i brate, jer otac nema dovoljno imeovine, pa hoće sve nas, a brat i ja imamo petoro dece, da otera u slepce", kaže za Kurir Igor Dimitirijević, jedan od Hranislavovih sinova.
Kako će sve proći na sudu, znaće se 18. maja. Sa jedne strane tu je lopov koji je tužio Dimitrijeviće - upucan na delu, sa bogatim kriminalnim dosijemom, desetinama krivičnih dela, uglavnom obijanje i krađe. Niko od Dimitrijevića nema krivični dosije.
"Tuži nas za duševni bol i pretrpljeni strah. Pa naravno da lopov ima strah da ga neko ne uhvati. Tvrdi da je umanjena životna sposobnost. A taj isti, kojem je umanjena životna sposobnost je nasrtao na nas u hodniku ispred sudnice, pa su morali da ga zadrže sudski stražari", kaže Igor Dimitrijević.
Hranisavu je suđeno posle pucnjave za pokušaj ubistva, a osuđen je presudom Višeg suda u Kraljevu na godinu dana kućnog zatvora, bez elektronskog nadzora. Tu kaznu je izdržao, a onda je stigla privatna tužba od upucanog.
Inače, Hranislavu je pet-šest puta obijana radnja u poslednjih desetak godina. Te večeri ranjeni čovek i njegov kompanjon su obili dve radnje pre nego što su došli do prodavnice koju je držao Dimitrijević.
"Ne znam šta smo trebali da uradimo? Da pustimo da nas opljačkaju, da pustimo da nas prebiju, ubiju. Možda je najbolje bilo da nismo izašli iz kuće i da smo pustili lopove da rade svoj "posao". Pokrenuli smo peticiju, potpisalo ju je više od 3.000 meštana, valjda i to nešto govori. Čak su ljudi spontano blokirali magistralu, njih hiljadu, u znak protestra. Pisali smo svima, nismo dobili odgovor", kaže Igor Dimitrijevic za Kurir.
Pitanje samoodbrane postalo je ponovo aktuelno posle nedavnog slučaja u Lebanama kada je Milutin Stojković (86) upucao provalnika Vladimira Manića. Napadač je provalio u kuću starca naoružan sekirom, iščupao kabl telefona da ukkućani ne bi mogli da pozovu policiju. Starac je potegao pištolj i upucao ga. Milutin mu je posle toga pomogao, ali mu to nije pomoglo, jer je uhapšen i određeno mu je policijsko zadržavanje. Nakon 48 časova je ipak pušten da se brani sa slobode, a čak je i majka ranjenog mladića izjavila da nema ništa protiv toga što je uradio komšija.
Jedan od najponznatijih slučajeva dogodio se u Beogradu, kada je Saško Bogeski ubio provalnika. Bogeski je ležao u kreetu, dok su mu u susednoj sobi spaali žena i dete, kada je mladić upao u stan. Provalnik je potegao nožna BOgeskog, koji ga je u samoodbrani ubo. Ranjeni ladić je uspeo da pobegne, ali je iskrario na smrt. Bogeski je uhapšen, onda je posle pritiska jevanosti pušten da se brani sa slobode, ali nije mogao da napušta zemlju. Život mu je pretvoren u pakao, a pravosnažno je oslobođen tek posle pet mučnih godina.
Kurir. M. Ž. L.