Nakon završetka drugog svetskog rata u mnogim državama koje su nekada podržavale nacističku koaliciju, formirane su terorističke organizacije koje su se krile iza komunističke ideologije.
Tako je bilo i u Italiji koja ih je imala nekoliko od kojih je najpoznatija bila Crvene Brigade. Ova organizacija sarađivala je sa svim terorističkim organizacijama svoga vremena, novac je prikupljala reketiranjem privrednika, otmicama, trgovinom oružjem, pljačkama i slično.
Proklamovani cilj im je bio da prikažu da je Italijanska vlast i dalje fašistička jer je uvela kapitalizam kome je glavni cilj bio porobljavanje slobodnih ljudi i radnika ( po njima). Borbu su posvetili proterivanju NATOa, kapitalizma i dolasku komunističkog sistema na vlast. Imali su više stotina članova i polako gradili organizaciju godinama. Unutar ove terorističke organizacije bile su grupe za pljačke banaka, otmice sudija i gradonačelnika, trgovinu oružjem i slično. Može se konstatovati da su godinama znatno napredovali u obuci i opremi kao i ustrojstvu.
16.Marta 1978 Premijer Italije Aldo Moro koji se i danas smatra najozbiljnijim posleratnim političarem u Italiji, krenuo je prema parlamentu u koloni nekoliko vozila. Pred njim je bila kruna višemesečnih pregovora u kojima je uspeo da pomiri nepomirljive stranke u Parlamentu i da tog dana formira vladu Italije. Naime on je uspeo da ubedi komunističku partiju da zajedno sa demohrišćanima uđe u buduću vladu kako bi svi zajedno dali doprinos da se Italija izvuče iz teške ekonomske krize.
Na putu do parlamenta, teroristi Crvenih Brigada u akciji dostojnoj najbolje obučenih specijalnih jedinica, u samo tri minuta preprečili su put koloni službenih vozila, likvidirali pet profesionalnih telohranitelja, izvukli premijera iz vozila i nestali u nepoznatom pravcu !
Odmah sutradan, teroristi su poslali dokaz u vidu fotografije da je premijer živ međutim reakcija vlade je bila neverovatna. Nisu ni želeli da se uključe u pregovore o oslobađanju dajući saopštenja da će premijer biti ionako pušten, iako su godinama pre toga vodili izuzetno ozbiljne pregovore kada su Crvene Brigade otele sudiju Marija Sosija iz Đenove , guvernera oblasti Rima koji su razmenjeni za zarobljene teroriste. U revitalizaciju cele situacije uključili su i nekoliko poznatih ličnosti između ostalog i jednog poznatog psihijatra. Na kraju vlada je krenula sa diskreditacijom zarobljenog premijera ! Pisma koja je slao javnosti sa molbama za pregovore i njegovo oslobađanje proglašavali su posledicom Štokholmskog sindroma. Očigledno nekome nije odgovaralo da bude oslobođen i napravi istorijski društveni sporazum.
Posle 55 dana zatočeništva, telo premijera nađeno je u centru grada u gepeku automobila. Naravno, od sporazuma demohrišćana i komunista u parlamentu nije ostalo ništa a Italija je nastavila da bude duboko podeljeno društvo između elita i radničke klase koja je u pokojnom premijeru videla šansu da se i ona zahvaljujući obećanoj demokratiji približi pragu institucija koje upravljaju sistemom.
Posledica je naravno bila urušavanje ugleda Komunističke partije i sprečavanje njenog ulaska u vlast. Ovo se uklapa u ciljeve operacije Gladio čije postojanje je priznao i Evropski Parlament 1990 godine donoseći rezoluciju kojom se takvo nedemokratsko ponašanje osuđuje 22.11.1990. Potvrda o debati na strani 188, glasanje na strani 189, rezolucija 214-215.
Sama operacija vođena je uz znanje najviših rukovodilaca vojnih službi bezbednosti( bez njihovog odobrenja ili uplitanja, jednostavno samo su bili upoznati-naravno niko nije odreagovao) u državama gde je prema NATO postojala opasnost od povratka ili dolaska komunista na vlast. Korišćene su specijalno obučene i trenirane grupe komandosa i ubica sačinjene od nekadašnjih kriminalaca i bivših vojnika kako bi se izazivali različiti bezbednosni incidenti ( otmice, ubistva, eksplozije, zavere, itd.) sa ciljem da se u stanovništvu izazove nepoverenje , strah i odbojnost prema komunističkim partijama i njihovim liderima.
Svi oni bili su trenirani u inostranstvu i naređenja dobijali isključivo od osoba povezanim sa NATO. Operacija je trajala 40 ! godina i o njoj je prvi progovorio Švajcarski naučnik koji je pronađene materijale iskoristio za doktorsku disertaciju i kasnije knjigu. O problemima sa kojima se susretao za vreme istraživanja i kasnije kada je hteo da objavi knjigu, verovatno će biti snimljen film.
Na pitanje da li je operacija Gladio završena, da li je ovaj modus preuzela neka druga grupa moćnika koju povezuje zajednički interes koji se ogleda u stavljanju pod kontrolu nezavisnih država na prostoru Evrope izazivanjem sukoba, nemira, organizovanjem čestih ubistava i otmica, odgovor pronađite sami.
Kurir.rs / Doc Ilija Životić