SEBE NE GLEDA U SERIJAMA, NE DOBIJA POZIVE ZA FILMOVE: Anita Mančić igra u popularnom ostvarenju i sad je iznela detalje!
Anitu Mančić publika je zavolela zbog sjajnih glumačkih bravura, koje je neretko pokazala u pozorištu, ali i na televiziji i filmu.
Sada je glumica u popularnoj seriji na najbolji način dočarala lik Ruže - porodične žene čistog srca.
Da li je istina da niste gledali nijednu epizodu, jer ne volite da gledate sebe na malom ekranu?
- Istina je, nisam ljubitelj gledanja sebe, odgledala sam svega par epizoda na blic, tako da nemam neki utisak. Meni treba da prođe vreme, pa ako bi se repriziralo treći put, možda bih smogla snage da odgledam. Generalno, nemam običaj da gledam sebe.
Zbog čega je tako, je l’ to znači da ste previše samokritični?
- Izgleda da jesam, ne uživam da gledam sebe jer mnogo toga ne zavisi od mene. Ja sam pozorišni čovek i tu negde umem da osetim publiku, da preokrenem stvari minimalno, ali dovoljno da bih se osećala srećnom i zadovoljnom. Kod serija je to nekako tačka, šta si uradio - uradio si. Na kraju ono, što je deo tvog posla do samog prikazivanja, prolazi kroz mnogo ruku i zavisi od mnogo faktora i prosto ne bih volela da narušim neko dobro osećanje koje imam dok snimam u odnosu na ono što je potrencijalni rezultat. Jedino to mi je zadovoljstvo, kada čujem komentare prolaznika, koji su oduševljeni. Srećna sam da ljudi uživaju i da smo uradili kvalitetno i dobro u ovim trenucima kad smo zatvoreni i nemamo svoje živote. Da provejava nešto kvalitetno i nešto čemu se ljudi raduju u osam uveče.
Šta vam kažu gledaoci kada vas sretnu na ulici, da li vas poistovećuju sa Ružom?
- Oni nju obožavaju, što je meni milo, i zovu me Ružo. Čak i moj komšiluk, koji zna kako se zovem i nikad me nikad nije tako oslovljavao, sada me zove Ružo. U suštini ljudi su jako srećni i zadovoljni i meni je to lepota. Nisam očekivala toliku pompu, jer u suštini nemam neka očekivanja, ali uvek se desi nešto lepo. Uglavnom ljudi na mene reaguju i zbog toga sam zahvalna, što me vole i vole da me vide i u pozorištu i na televiziji. Što bi rekao moj kolega Jagoš Marković, "ušla si u narod", pa sam draga ljudima. Ako ništa drugo, bar to očekujem.
Da li postoji posebna priprema kada morate da uđete u određeni lik?
- Ulaziti u likove je vrlo jednostavno rečeno. To je ozbiljnija i opširnija tema, jer podrazumeva veliku analizu i dosta pripreme, razmišljanja i povezivanja nekih stvari. I negativan lik, kao i čovek koga mi prozivamo negativcem, sebe ne smatra da je negativan i ne osuđuje sebe jer to inače nikad ne bi radio. I on za sebe misli da ima dobre namere, a mi znamo da je put do pakla popločan zlatnim pločicama. Kad se razmišlja o negativnom liku, uvek se traže neka opravdanja, kako bi taj čovek mogao da razmišlja, a da pravda sebe čineći loša dela. To je tako i u životu. Ljudi rade neke loše stvari, pa su zatečeni, pa kažu mi smo nevini. Zapravo nemaju reper šta je pozitivno, a šta negativno.
Anita ne krije da joj je teško pala pandemija korona virusa jer su pozorišta uglavnom zatvorena te je samim tim i njoj uskraćena mogućnost da radi.
- Žao mi je što je tako, od početka sezone sam odigrala jednu predstavu u JDP. Žao mi je što se ne pronalazi rešenje za nas. Željna sam i voljna da radim, a razumem strah i ograničenja. Ali ne razumem zašto godinu dana sedim kod kuće i pokušavam da smislim način šta bih to mogla da uradim da bih se bavila svojim poslom. Nije jednostavno, verujte mi. Deluje da za sve postoji rešenje, ali ne i za nas. Bila sam i jedan na jedan svedok te bolesti, koja nimalo nije naivna, poštujem mere i opasnost koju nosi, ali opet nekako vidim postoje načini za neke, dok za druge ne postoje. Nije mi jasno zašto je tako i zašto smo mi do te mere ugroženi. Ne znam zašto nešto može, a nešto ne može. U svakom slučaju, osećam se beznadežno u ovoj situaciji.
Poslednjih nekoliko godina uglavnom smo vas gledali u TV serijama, ali retko na filmu, iako se snima više nego ikad. Koji je razlog za to?
- Jednostavno nisam imala pozive za filmove. Da ne ispadnem kao neko ko ima loš komentar, ali vidite da se smenjuju ljudi koji uglavnom idu iz filma u film. Nisam čovek koji je uvek prisutan, niti kažem da je to princip. Najblaže rečeno niko me nije zvao, zato me i nema, a iako bi me zvao onda bih prihvatila ako bi mi se scenario dopao. Uvek imam neke standarde ispod kojih ne idem i neke maksimume koje još uvek nisam doživela.
Kurir.rs/K.Đ/Blic
Bonus video: