Sa svega tri godine odveden je koncentracioni logor Jasenovac. Iako se čini da je bio veoma mali da zapamti tragedije koje su se svakodnevno događale pred njegovim očima, te slike ostale su urezane u njegovom sećanju. Dušan Novaković preživeo je logor smrti, danas živi u Novom Sadu, a svoju priču ispričao je našoj Andrijani Glišić.
"Ja sam kao dete iz te zgrade koja je pored puta video kola natovarena sa poklanim ženama i ljudima, visile im ruke I noge, tako “mlataraju”, curi im krv, dok ih voze u vezane u jamu i bacaju" započinje Dušan svoju potresnu priču. Od svih je traženo da se prekrste, ali njegova majka na to nije pristala. To je imalo i svoju cenu.
"Mi koji nismo hteli da se prekrstimo su vodili pravo u Jasenovac", prepričava Dušan i dodaje: "Čim muško dete stigne u Jasenovac, odmah ga kolju. Nego, pošto imaš 5 ćerki, zaveži ga u maramu. Tako sam ja ostao kao šesto dete živ. Kada smo stigli u Jasenovac, nismo išli u glavni logor gde se kolje nego su nas dali u jednu zgradu, na imanju gde su bile sve Jevrejske žene. Tu smo bili mi, majka i ostale žene, tako da su i njih klali”
Iz Jasenovca pored tragedija najviše pamti glad. “Sećam se majke koja mi je davala buđave mrvice. Svet je umirao od gladi.”
Od 1966 godine Dušam Novaković živi u Novom Sadu, pre nekoliko meseci je preležao i koronu ali i dalje ima istu želju za životom jer ga je Jasenovac naučio da ceni stvari poput vazduha i svetlosti dana. Budućim generacijama poručuje da snagu, volju i osmeh ni u najtežim momentima ne smeju izgubiti.
Kurir.rs