POSLE SMRTI NIŠLIJE OD SKORO 300 KG: Dr Ivo Udovičić za Kurir objašnjava zašto mlađi ekstremno gojazni najviše umiru od korone

Nemanja Nikolić

Kovid pacijent od bezmalo 300 kilograma preminuo je noćas na prijemu u niški Klinički centar.

Boban P, koji je imao svega 48 godina, zbog prekomerne težine nije mogao danima ni da ode u bolnicu jer ni vatrogasci nisu uspeli da ga iznesu, a kada je minule noći, konačno, uspeo da stane na noge i izađe iz kuće nije ni dočekao prijem u klinički centar jer je na ulazu pao i preminuo.

Pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, naš vrsni anesteziolog i komandant kovid bolnice VMC "Karaburma" za Kurir objašnjava zašto mlađi ekstremno gojazni najgore prolaze od korone.

- Ono što smo primetili u bolnici "Karaburma" za ovih godinu dana i 2.000 pacijenata i više od 200 pacijenta u jedinici intenzivnog lečenja jeste da su najugroženija kategorija mlađe ekstremno gojazne osobe i najveća smrtnost je procentualno među njima. Najveći problem je što oni i kada nisu bolesni imaju otežano disanje. Pošto je dijafragma glavni mišić za disanje, kod takvih ljudi kada su nemoćni, malaksali i kad legnu u krevet svi trbušni organi legnu na dijafragmu. I koliko god oni pokušavali da dišu dijafragma nema dovoljno kontrakcije da napravi negativan pritisak i da razvuče pluća da bi se vazduh uduvavao u pluća i da bi se obavljala gasna razmena. Zato pacijenti koju su ekstremno gojazni, posebno mlađa kategorija, su ugroženi i najlošije prolaze u koroni - objašnjava za Kurir dr Udovičić i naglašava da mlađi i gojazni ljudi obavezno moraju da se vakcinišu.

Još jedan momenat je bitan što s kovidom 19 teže prolaze mlađi, a ne stariji - imunološki odgovor.

- Imamo dve faze bolesti - virusnu, koja traje prvih sedam do 10 dana, kad virus uđe u ćelije, uništi ih i završi svoj posao. I praktično posle 10 dana virusa ni nema u organizmu. A potom nastupa imunološka faza bolesti, kada imuni sistem mora da očisti sve ono što je virus napravio, sav taj nered, sve te mrtve ćelije. I ukoliko je taj imunološki odgovor preteran dođe do citokinske oljue, što je naročito karakteristično za mlađe osobe, a ne za starije. Kod starijih ljudi imunološki sistem je star i ne može se dogoditi taj preteran odgovor - ističe dr Udovičić.

(Kurir.rs/J.S.Spasić)