Lider SSP na dva firmina računa u poreskim rajevima - u Švajcarskoj i na Mauricijusu, ima ukupno 6,4 milina evra. Iako se kleo da sa Mauricijusom nema ništa, novinari mu pronašli račun sa 5,7 miliona
Firme koje su u vlasništvu Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde, imaju račune u Švajcarskoj i na Mauricijusu, pokazalo je istraživanje Novosti.
Dok se ovaj opozicioni političar kleo da nema ništa sa Mauricijusom, dok u Švajcarskoj ima firmin račun, objavljena su dokumenta koja pokazuju drugačije. Prema rečima ekonomskih stručnjaka, kada se otkrije neki ovakav račun, na redu je država da kroz sistem ispita poreklo tog novca.
Novosti su objavile da je na dan 12.decembra 2020, Đilas na jednom od dva računa svoje firme Ascanius LTD kod Dojče banke na Mauricijusu imao 5.730.000 evra. Istog dana, na računu ogranka Societe Generale u Cirihu, firma Multikom Open AG imala je 620.147,20 evra. A ovlašceni korisnici racuna su, prema navodima ovog medija, rodena braća Gojko i Dragan Đilas! Firma "Ascanius" predstavljala je znacajan deo malverzacija oko prodaje i preprodaje Dajrekt medije. Ta firma je do 2014. bila zvanično u Đilasovom vlasništvu, da bi u aprilu iste godine bila fiktivno prodata holandskoj firmi CEE Media bugarskog biznismene Krasimira Gerkova. U ovoj transakciji učestvovao je i vlasnik Junajted grupe Dragan Šolak, koji je Gerkovu pozajmio 17,7 miliona evra za navodnu kupovinu Dajrekt medije. Bugarski biznismen potom je, navode dalje Novosti, preneo vlasništvo bez naknade na Đilasovu firmu Ascanius, da bi 2018. Šolak sa Junajted grupom za 52 miliona evra kupio od Đilsovog Ascaniusa Đilasovu Dajrekt mediju. Tako je Đilas prodao svoju firmu samom sebi da bi izbegao plaćanje poreza.
Mahmut Bušatlija, stručnjak za investicije, u razgovoru za Kurir pojašnjava, generalno, da je prednost kod otvaranja računa u poreskim rajevima ta što vi ne možete da vidite kako neko posluje, a, ujedno, mogu da se i sakriju pare od poreza.
- Treba se baviti okavkim slučajevima, ali kao država. Šta to znači? Otkriven je neki račun, ali sada je na redu država da ispita poreklo tog novca. Da država utvrdi da li je neko ukrao novac. Ovakvi slučajevi moraju da idu kroz sistem i institucije, da se preko međunarodne pravne pomoći utvrđuju dalje činjenice - ističe Bušatlija.
Kurir.rs