Nakon što niko dupetom nije mrdao dok je broj zaraženih bio cca 8.000, nakon silesije natezanja, raznoraznih oće piški, neće piški i šatro nadgornjavanja kriznoštapskih good i bad copova, u utorak je donet set pooštrenih mera, kojima epidemiolog čvrste ruke, potpukovnik Kon, treba li uopšte reći, nije zadovoljan. Tražio je oštrije.
A sve se moglo rešiti mirnim putem, bez ikakvih restrikcija, prostim raspisivanjem izbora (bilo kojih) za, da kažemo, sredinu maja. Koliko sutra broj zaraženih bi pao na 8.000, preksutra na 350. I tako dalje. Prošlog, recimo, maja je uspelo. Naravno da su opozicione majke invencije tadašnje naglo smanjenje broja zaraženih pripisale „friziranju“ izveštaja. Naravno da je friziranja bilo - ima ga i sada - ali se ne može sporiti da je zaraženih i umrlih bilo mnogo manje, ne zato što su bili raspisani izbori, nego zato što se taj period pukim slučajem poklopio s periodičnim padom broja zaraženih, posle koga dolazi period porasta i tako, gore-dole, sve dok ovoj čumi ne dođe kraj.
I dalje ostajem pri stavu da su srpski narod i senat debelo zaslužili ovu vlast (samo što to polovina NSiS neće da prizna), ali držim da - iako vlast i krizni štab kohabitiraju kao Tadić i Koštunica - SNiS nije zaslužio ovakav krizni štab, naročito samoinaugurisanu sivu štapsku eminenciju, potpukovnika Kona.
Evo zašto. Zato što su (naročito Kon) nevični poslu koji obavljaju. Prvo (gvozdeno) pravilo svih ratnih, vanrednih i kriznih situacija je sprečavanje panike, a krizni štab se, osim širenjem panike, malo čime drugim bavio. Ostavimo mlađe krizne štablije po strani, nemaju iskustva, ali Kon i Tiodorović su morali znati da bi se u SFRJ-otu, u kom su počeli karijere, podatak da je zdravstveni sistem na ivici pucanja - a na ivici je pucanja i bez epidemije - morao kriti kao zmija noge.
Napukli sistemi se krpe kako sistemlije znaju i umeju - obično sečenjem uveta i krpljenjem dupeta - ali se to radi daleko od očiju javnosti, jer obznanjivanje da je „sistem puko“ ni za „p“ ne popravlja sistem, ali zato unosi paniku i kvari moral (u vojnom smislu reči, ne etičkom, taj je prdno u čabar mnogo pre epidemije).
Dobro, de, mere su donete, moraju se poštovati. Ali šta će se tu poštovati? Umesto po kafanama, frizerajima, salonima lepote, ljudi će se okupljati - u čemu ih zdušno podržavam - po privatnim stanovima, a kad otopli i po Košutnjaku, Adi i drugim izletištima.
Neprejebiv kakav je, Kon je i na to mislio, pak je negde blagoizjavio da se nosi mišlju da „predloži“ da prekršioci epidemiološkog reda i mira budu strože kažnjavani, uključujući i prinudni rad po kovid odeljenjima. Čekaj malo! Ko ste vi, potpukovniče, da predlažete izmene i dopune zakona. Ima li ova država vladu, skupštinu i ministarstva, ustanove jedine „vlasne“ da predlažu, usvajaju i sprovode zakone. Kon je prekardašio do te mere da sam rezavoleo Vesića, koji mu se jedini suprotstavlja. Ali jesam i ja prekardašio, pa završavam pokličem: Gorane, sve ti je oprošteno.
Kurir.rs
Foto: Marina Lopičić