Svaki treći pacijent koji je preležao infekciju korona virusom ima ozbiljna srčana oštećenja, a broj ljudi koji završava u bolnici sa teškim oštećenjima uvećan je za petinu.
U kakvoj su vezi korona i bolesti srca tema je Usijanja dana u kojoj gostuje dr Arsen Ristić načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju KC Srbije.
- Imamo sve teže bolesnike, ako hitno stanje nije zbrinuto blagovremeno prilikom akutnog infarkta miokarda, svuda u svetu se zbog korone pogoršalo. Bolesnici koji dožive udar zbog straha da će se od korone zaraziti u bolnici pokušavaju kući da se leće. Veza korone i srčanog udara je dvostruka, kod bolesnika kojima je virus zahvatio kardiovaskularni sistem, do njih 60% imaju upalu srčanog mišića, ali na sreću većina ih izleči. Oni koji su imali ranije problema njima je još teže. Mogu se pojaviti i trombovi koji mogu da dovedu do smrti, kaže Ristić.
- Ova vrsta infekcije osim što zahvata pluća, može da zahvati i neke nervne završetke, zbog čega se gubi čulo ukusa i mirisa. Dobar deo bolesnika ima upalu srčanog mišića a da to i ne zna, jer je to bolest koja ima mnogo manjih simptoma. Upala srčanog mišića koja se zanemari ili odboluje na nogama je uzrok smrti pojedinih spotista. Moguće je i da tromb pogodi mladu osobu, posebno ako ima neku autoimunu bolest, kaže Ristić.
- Tromb je krvni ugrušak, to je evolutivni organizam koji ljudima spašava živote kada se desi povreda. Ali u kovidu se oštećuju zidovi krvih sudova i ono upalnom reakcijom dovode do rizika za tromb. Gde će se to poijaviti zavisi od mnogih faktora. Mlada osoba koja nije bolesna ni od čega ima vrlo mali rizik od tromboze, kaže Ristić.
- Mi još uvek učimo o kovidu, ali ono što za sada vidimo da oko polovine bolesnika uspe da se izvuče pod mehaničkom ventilacijom, ali to zavisi od mnogih faktora. Ali to je procenat ljudi koji respirator bukvalno izvuče iz mrtvih. Dobro je što tim bolesnicima može da se pomogne, kaže Ristić.
(Kurir.rs)