Frenk Šemrok živa legenda MMA sporta podelio je sa svojim fanovima anegdotu o svom teškom detinjstvu.
Njegov životni put nimalo nije bio lak i nedavno je ispričao koliko je teško detinjstvo zapravo imao, kada ga je zlostavljao očuh, Džo.
" Nisam znao šta da radim... Očuh me je terao da spavam u dvorištu iza kuće po nekoliko nedelja. Tada sam po prvi put bio slomljen, jer su sve moje stvari iznete iz kuće i samo se sećam da sam sedeo uplakan gledajući kako se moje stvari iznose iz kuće. 'Pa ja živim u dvorištu', rekao sam sebi. Bio sam preplašen, bilo mi je hladno i plašio sam se. Samo sam ležao tamo i često sam mogao da osetim benzin, jer su kante bile tu blizu mene. Mirisao sam ih često, nesvesno, to me je onesvestilo i imao bih lude halucinacije pa bih se uspavao. Bilo mi je mnogo teško, a takav bih išao u školu i stvarno nisam znao šta da radim", u suzama priča Frenk Šemrok.
Ispričao je kako je kažnjavan:
"Džo je imao brutalne kazne za mene, poput zaključavanja u špajz, gde je moj mozak počeo da se privikava na mračni ambijent. Imao sam oko sedam godina. Nismo imali TV u kući, osim u sobi roditelja. Jedina stvar koju sam gledao na televiziji je bio boks i to dok masiram očuhu stopala. Van škole i knjiga, jedno sam znao da postoji boks. Svaki put dok sam bio zaključan u tom špajzu, sanjao sam o tome da ću jednog dana biti šampion. Ma koliko bio uplakan, sanjao sam da ću jednog dana ja biti taj šampion"
Čak su se deca u popravnom domu šokirala kada su čula njegovu priču.
"Gađao sam vozove kamenjem i policija me he uhapsila, pa sam završio u popravnom domu. Tamo sam bio sa svom tom lošom decom o kojoj kruže priče po gradu i pričao sam im o svom životu. Oni su bili šokirani, govorili da je to ludo. Nisu mogli da veruju šta pričam, a ja sam se trudio da se setim što više toga što mi se dešavalo. Rekao sam sebi, možda ja nisam ništa kriv i možda moram da odem odavde. Posle sam otišao kod savetnice, koja mi je rekla da će me odvesti od kuće ukoliko se takve stvari nastave i tako sam i izašao iz svega toga"
To nije jedino njegovo loše delo:
"Znao sam da Tako Bel ostavlja otvoren prozor nakon zatvaranja i ja sam ušao i uzeo sav novac koji sam našao. Posle sedam minuta me je policija jurila, a ja sam skočio u zaleđeno jezero kako bih pobegao od policije. Jedva sam izašao od svog tog leda i samo sam počeo da bežim, a jedino što sam čuo bio je zvuk mog daha. Moj um me je terao da dođem na toplo mesto, jer mi je bilo mnogo hladno i sve me je bolelo. Legao sam u sneg i počeo da se smejem jer mi je napokon bilo toplo, a onda mi je sinulo. Imam hipotermiju. Mnogo sam čitao i bio dobar đak pa sam znao te stvari. Momentalno sam se pridigao i nastavio da trčim sve do kuće mog prijatelja, kada me je policija uhapsila"
"Tako sam upoznao Boba Šemroka, čoveka koji me je usvojio. Sedeo sam u popravnom domu i pričao sa jednim čovekom koji je bio drugačiji, sav je bio u zlatnom nakitu i pričao kao ludak. Samo je odjenom rekao "Ne". On je bio ta očinska figura koju sam upoznao po prvi put u životu. Nikada ranije to nisam imao. Nikada mi niko nije rekao da se ne ponašam kao normalna osoba i ispričao mi kako normalna osoba to radi. Bio sam njegov sin. Imao je ogromnu porodicu i on je bio ta jedna jedina osoba kojoj je bilo stalo do mene i mog uspeha. Osoba koja se tek tako pojavila u mom životu, a bila mi je preko potrebna"
Porodica Šemrok ga je prihvatila kao svog:
"Rekao mi je da mogu da budem borac. IMa jedan novi sport koji se pojavljuje i da se moja braća bave time. Oduvek sam želeo da budem bokser, da budem šampion i eto, stvorila se prilika i on me upoznao sa njom. Krenuo sam u salu sa braćom, a otac mi je rekao dve stvari: NIkad ne odustaj. Nikada im ne pokazuj da se plašiš. Prošao sam inicijaciju i pretukao sve. Znao sam koliko je mom ocu stalo do mene i nisam smeo da ga izneverim, morao sam da zaslužim poštovanje i uspeo sam. Ken me je udario u glavu i pao sam dole. Nikada me niko nije nokautirao. A on kreće da mi radi poluge na nozi, pa na ruci. Mislio sam da ću umreti. Nosili su me do moje sobe koja je na drugom spratu i dve nedelje nisam izlazio jer su mi noge bile maltene uništene. Otac mi je rekao da moram da se opametim, da imam telo i um za borbe, ali da moram da se usavršim, pa sam otišao u Japan", ispričao je Frenk Šemrok i tako je počela njegova MMA karijera.
Kurir sport